Opštinske novine

Спорт у предратном Бео граду

361

су добили први позив из Загреба да гостују са својом футбалском екипом. Поводом овог позива настао је раздор у „Српском мачу". Један део чланова сматрао је да не би требало путовати у Загреб, јер су Загрепчани бољи и сигурно ће победити, већ су захтевали да се ова утакмица одложи за доцније, када Београђани још мало напредују у техници футбалске игре. Друга група чланова сматрала је, међутим, да треба прихватити позив. Тако је дошло до раздора. Један део играча је некако успео да скрпи тим и екипа је отпутовала у Загреб где је изгубила две утакмице са ХАШК-ом. Поводом овог преступа, сви су искључени из „Српског мача". Како су сви волели футбал, договорили су се да оснују нови клуб. Тако је одржана оснивачка скупштина Београдског спорт клуба. Први претседник клуба био је Андрица Којић. Нови клуб врло брзо је напредовао и ускоро је постао равноправан „Српском мачу" и „Соколу". Утакмице су биле врло интересантне и узбудљиве и њима има највише да се захвали што је футбал све више крчио себи пут у престоници. Две године доцније, 1913, основан је још један клуб, а основали су га опет дисиденти, овога пута из БСК-а. То су били Данило Стојановић и Јосиф Фурјановић. Акција за оснивање новог клуба наишла је на одличан пријем и окупила је велики број гимназиста и млађих футбалера. Тако је Београд добио још један велики футбалски клуб „Велика Србија". Чим се један нов клуб оснује, појави се питање игралишта. БСК је тај проблем решио захваљујући предусретљивости тадашње општине. Још онда, 1911 године, општина је излазила у сусрет спортистима, што је врло карактеристично за ондашње доба. Тако је и нови клуб „Велика Србија" добио дозволу од општине да може подићи своје игралиште.на општинском земљишту на коме се данас налази Технички факултет, у улици Краља Александра. Поред тога игралишта налазило се и игралиште БСК-а.

Изглед старих трибина С.к. „Југославије" на Тркалишту (Краљ Алеисандрова ул.)

„Велика Србија" постаје врло брзо велики клуб. Интересантно је да су игралиште подигли пожртвовани млади људи, нови чланови клуба. Они су долазили свакодневно са ашовима и будацима, копали земљу, насипали терен, радили неколико месеци најтеже послове док нису оспособили терен за веће футбалске утакмице. Постојање новог клуба „Велике Србије" врло брзо се осетило у престоничком спортском животу. Као неким: чудом, одмах се осетило ривалство између БСК-а и „Велике Србије". Још онда, већ пред прву утакмицу између ова два клуба, навијачи су се поделили у два табора. Интересовање за овај сусрет било је врло велико, јер је утакмица против БСК-а била прва утакмица новооснованог клуба „Велика Србија". Да ли ће „Спорт", како се онда популарно називао БСК, победити „Велику Србију"? Ово питање, које и данас мучи хиљаде навијача, онда је исто тако коментарисано на све могућне начине међу навијачима. Прву утакмицу добио је БСК са 2:0. Заборавио сам још да подвучем:, да је утакмица одиграна на игралишту „Велике Србије", које је онда претстављало прави мали стадион, бар за ондашње појмове. Игралиште је било ограђено плотом, имало је малу трибину, баријере на стајању и окречен терен. Утакмици је присуствовало око хиљаду гледалаца и тај број претстављао је у оно време читаву сензацију. Занимљиво је још истаћи да се онда спортски живот развијао под сасвим другим околностима него данас. И у оно време футбал су највише играли ђаци, али они су морали да воде свакодневну борбу са родитељима и професорима због нове игре. Футбал је имао врло много противника и због тога су само добри ђаци могли да играју футбал. Пре подне ђаци су ишли у школу, а после подне морали су да остану код куће и да уче лекције. Родитељи су у том погледу били врло строги. Дешавало се да су родитељи затварали своје синове у собу, само да не би побегли на игралиште. Под оваквим околностима није било могућно тренирати преко дана. Једини дан који је ђацима-футбалерим;а остајао слободан била је недеља, а тада су се одигравале футбалске утакмице. Па ипак, и овај проблем, проблем тренинга је решен. У спортским клубовима одржана је конференција чланова и одлучено је да се тренинг одржава сваког јутра у 5 часова. То је било једино слободно време. И заиста, ђаци су устајали врло рано, у пола пет, доручковали би и са школским књигама одлазили на футбалско игралиште, где би играли футбал до 7.30 часова, а онда би одлазили у школу. Само на тај начин ђаци-фут-

9