Opštinske novine

12

Из београдс ке прошлости

3<95

како каже хроничар, „џаба ти и суда, и правде!" Помиње се случај једне сироте жене која је од Ђурђевдана до Крстовдана непрестано „истеривала неки дут, откупивши 6 позива, а 8 пута била је приватно код дужника и никако не може да га доведе пред суд. А и како ће кад је дужник велики господин — писар!?" У позиву је био означен дан када је требало да дужник дође. Пошто позив није пре;ат благовремено, морао се узети други, опет платити 10 пара, и тако је то ишло у недоглед. Чудно је да су, поред толико пандура у општини, тужиоци морали да носе позиве. Опшгина у борби против сгранаца На основу Ксспитулација, наметнутих вазалној Србији, трпели су много и Држава, и Ошптина. Општина београдска муке је мучила са странцима који су држали радње, слали децу у наше школе, а општини нису хтели да плате ни акцис, ни прирез. Увек су се изговарали да их, као стране поданике, штите „трактати." Осим овога, стока страних поданика пасла је по нашим пољима, а сопственици ништа нису давали на име попаше општини. Хроничар из 1860 огорчено је писао у „Световиду" и питао: „Јесмо ли и то дужни по трактатима трпити и странцима угађати? Зашто да и турска стока пасе по нашим ливадама и утринама? Зар нема право општина захтевати да се на свако грло бар 1 талир шдишше на име попаше наплати?" Даље, писац је захтевао да се ниједно дете не прими у нашу школу, чији отац није платио сав општински прирез, „а не само она два цванцика, из којих се учигељу плата даје, а све остало ми теглимо." Највише је било страних поданика аустријских. По Уредби од 11 новембра 1838 аустријски поданици нису плаћали ни порез, ни прирез. Наши људи, ако су им што дали под кирију, морали су платити све дажбине које би иначе страни поданици били дужни да плате. Једино су плаћали по два цванцика за школе, што им је општина с тешком муком наметнула. Питање о порезивању страних поданика потрзано је и у Народној скупштини. Београдски посланик Арса Лукић тражио је 1872 „да се коначно одреди да се и од странаца наплаћује прирез за варошке потребе. Београдска општина разрезала је прирез на странце, али Министар финансија тај буџет није одобрио." Министар је кратко одговорио: „То је ствар међународна, а не ошптинска." Због страних поданика који ни држави, ни општини нису ништа на име пореза и приреза давали, Београдска општина је деценијама сносила велике штете, и тек 1878, кад је

Србија постала независна држава, престала је важност капитулација. Одмах се је то осетило на приходима општинским, јер су постали већи, а и грађани су били задовољни, пошто повлашћености странаца није више било. Посдови Општине београдске у 1864 И пре 73 г., кад Београд није имао више од 23.000 становника, његова општина је имала доста послова. Из извештаја о раду општине, оштампаном у „Световиду" од 20-У1 1865, види се „да су председник и кметови били многостручним пословима толико преоптерећени да су долазили до очајања. Општина је напослетку молила Попечитељство, и то јој је одобрено, да један државни чиновник, уз накнаду веће плате, буде одређен да врши дужност председника општине." Општина је 1864 била у тешким приликама. За неколико година није покупљен поре.з, и због тога је држава вршила велику пресију на ошптину. Најзад је предложила да она плаћа једно рачунско лице које ће радити при „казначејству" главне полиције и настати да ое порез што пре наплати. Поменуте године општина је и ово урадила: 1) примила и решила парница 2142; 2) ставила забрана 576; 3) извршила потврда 700; 4) издала одобрења за пасоше 1112; 5) прегледала документа примања и издавања 1581; 6) претседник и један кмет, као „касехранитељи" примили и издали у многостручној монети, нарочито у бушеним цванцицима, 2,579.030 гроша; 7) кметови, као општинске судије, у 48 седница решили и извршили 350 предмета; 8) недељно је примало помоћ 75 сиротних породица; 9) један кмет стално је био у пољу. Извештај помиње и фондове којима је Општина руковала 1859 и то: Кукурузни 146.490 гр.; Саборне цркве 448.907 гр.; Палилулске цркве 511.636 гр.; Болнички 897.500 гр. и Сиротињски 146.490 гроша. Тешко је онда било радити. Теже но данас. Све испочетка је требало стварати, а средстава није било. Ако схватимо невоље наших старих, морамо признати да су их с вољом и јуначки савлађивали. Како је взгдедао Београд 1877 За 14 октобар 1877 био је одређен избор главног кмета — претседника општине у Београду, и био је опет изабран дотадањи кмет Димитрије Поповић. На дан избора „Нова Србија" донела је подужи члгшак, у коме између осталог, и ово стоји: „Калдрма наша јединствена је у свом роду. Сва руинирана рупчагама и изолисаним трупинама од оштрог камења, преко кога човек ходајући не само што нештедимице дере