Opštinske novine

/1

542

Београдске општинске новине'

из бунара и из отвореног корита Дунава достиже 4° до 5°, те су тако крајње границе, у којима се крећу температурне промене воде, сужене за 8° до 10° према истим променама код дунавске воде. Како показују упоређења кривуља кретања температуре воде у кориту реке и у бунарима, максимум и минимум тих кривуља померени су код бунарске воде према дунавској води за око два месеца, што значи да отприлике толико времена треба речној води да стигне кроз филтрујуће слојеве подземља до бунара. Овим се објашњава добар ефекат филтрације и стерилност воде. Многе чињенице говоре за то да ће и Београд вероватно морати да прибегне изради бунара дуж речних обала. Само у непосредној близини истих могу се очекивати повољне хидролошке прилике за каптажу, а водовод може добити веће количине добре воде. Али у ближој околини Београда нема баш много обалских терена, погодних за ту сврху. Може се са извесном вероватноћом претпоставити да су услови за овакав начин каптаже много повољнији дуж савске обале него ли дунавске. Има много разлога и за то да би погодна места требало наћи на десној обали Саве, тј. тамо где се налази и сам Београд, али тој жељи није лако удовољити. Најпогодније место за такву каптажу би било обала дуж Макиша; међутим она се не сме у ту сврху користити, јер би то ишло на уштрб већ постојећим каптажним инсталацијама у Макишу. Има два места на која је у своје време указао бечки стручњак Винтерсбергер као на погодне терене за каптирање воде, а то су: Ада Циганлија и терен између Дунава и Саве на њеној левој обали. Али кад се говори о тим теренима, не треба заборавити на један веома важан услов за могућност искоришћавања истих у сврху каптирања воде, а то је

да они морају бити неплавни, јер се каптажне инсталације не могу остављати под водом неприступачне за преглед и оправке. Међутим, за сада се изнад висине велике воде налази само део терена на левој обали Саве код њеног. ушћа. На овом терену може се са вероватноћом очекивати велика количина воде, али могућност његовог искоришћења, поред других сврха, и у водоводне сврхе зависи у великој мери од тога чему ће он бити намењен. Засада је то можда једини погодан терен за вршење детаљних студија, о којима је напред била реч. Што се тиче терена на Ади Циганлији, овде се, сем плавности истог, наилази на још једну велику, али не и непремостиву препреку за изградњу каптажних бунара, наиме на потребу изградње и једног водоводног тунела испод дна савског корита на дубини од можда 40 метара испод површине земље, слично будимпештанским тунелима. Све напред изложено, иако у веома кратким потезима и без стручних детаља, може дати општи појам о важности проблема да се рационално и пре свега благовремено реши питање нових извора за снабдевање Београда водом. Оскудност погодних терена налаже да при генералном пројектовању ма каквих објеката дуж речних обала, нарочито дуж Саве, као и при одређивању намене разних терена у околини Београда, где се могу претпоставити повољни услови за добијање воде, увек буде узето у обзир и све што је нужно за водовод. Потребна је присна сарадња свих надлежних фактора, много труда од стране стручних лица и доста времена, па да се то питање виталне важности по престоницу приведе добром и коначном решењу. 1п&. Борђе Грицкат