Opštinske novine

Нови радови на београдском водоводу

Велики радови које је данашња Општинска управа предузела на проширењу водовода заи нтересовали су свакако и шире кругове престоничких грађана те је и дневна штамНа у неколико махова писала о њима. Њихов значај нарочито је истакнут тиме што је приликом освећења темеља нових резервоара на Миријевском путу и на Дедињу на дан 9 јуна 1940 г. свечани чин тог освећења обавио сам Патријарх у присуству Изасланика Нзеговог Величанства Краља и многих еминентних личности, а повеље у темеље резервоара ставио сам Претседник Општине београдске. Да би се правилно оценио значај потхвата општинске управе да се једном плански, из основе и, по могућству, у што краћем времену реши проблем снабдевања водом Београда, потребно је, макар укратко, изложити фазе, кроз које је београдски водовод од свог постанка прошао и објаснити главне смернице којима се намерава ићи у његовом даљем изграђивању. Сам проблем је сувише компликован, да би се могло дати неко просто, једноставно решење његово, како се то можда многим чини могуће. Код данашњих захтева модерног живота великих градова и код хигијенских услова који се постављају водоводским стручњацима у погледу квалитета воде, многи велики градови са тешком муком и са великим материјалним жртвама долазе до потребних количина воде. Узрок томе лежи мање у проблему добити довољно воде, већ претежно у тешкоћама да се добије употребљива исправна вода.. Београђанима је познато да извесни крајеви престонице трпе повремено од оскудице воде. Није тешко извести закључак из тога да се са изградњом водовода нешто заостало. Не утехе ради или неког оправдања овоме, већ ради констатације саме чињенице, треба рећи да је врло велики број градова, а можда чак и већи, до свог решења проблема воде дошао тек после једног или неколико каламитета. И наш Београд у том погледу не чини сретан изузетак. Ускоро после изградње нашег водовода у Макишу, у лето 1894 године, Београд је већ преживљавао прву несташицу воде. Тек после овога било је предузето његово прво проширење и то на истом изворишту. Одмах после светског рата, из појмљивих разлога, услед наглог повећања броја становника престонице проширене државе, настала је друга несташица. Да би се

иста што пре отклонила, у највећој журби био је поручен на рачун репарација материјал за изградњу нових машинских и филтарских инсталација и за проширење водоводне мреже. Као први резултат овога саграђена је инсталација за пречишћавање речне воде код „Шест Топола", која је по скромности својих димензија могла ублажити несташицу само за врло кратко време. Ту се први пут, због хитне потребе да се што брже осетно повећа поличина воде у београдском водоводу, морало прибећи искоришћавању речне воде не само за прање и поливање улица и паркова, већ и за кућне потребе. Иако се истовремено радило и на повећању броја бунара у Макишу, ипак је 1927 год. дошло поново до несташице. Ова поновна несташица натерала је водовод да каптира већу количину речне савске воде. Овога пута каптажа је била пренета више београдских насеља, јер је у м.еђувремен 1 ' савско корито дуж десне обале изнад водОБОда код „Шест Топола" било већ јако оптерећено разним отпалим водама из индустријских предузећа и примитивних насеља. Из хигијенских и естегских разлога ова се савска обала није Могла даље користити за црпљење воде у домаће сврхе. Тако се појавила инсталација за пречишћавање речне савске воде на Белим Водама, за коју се вода каптира шест километара више Чукарице, Ова је инсталација у времену кад је пушгена у рад повећала количину воде више него двоструко. Тако се по други пут, у приликама тешким по београдски водовод, прибегло искоришћавању речне воде. Наравно да се и даље настављало са каптажом нових количина подземне воде из Макиша и са подизањем потребних инсталација за њено пречишћавање и потискивање у варошку уличну мрежу. Велики радови које је Општина предузела 1930—1932 год. у многом су поправили стање београдског водовода, и да су се наставили почетим темпом могли би уштедети Београду неприлике које је он доцније још једном морао доживети. Стање снабдевања водом постепено се поново погоршава; и догодило се да се и по трећи пут морало прибећи речној води, како би се брзо и уз релативно скромне трошкове обезбедило Београду макар мало више воде. Ово је било постигнуто извесним 1 прерадама филтарских инсталација и дограђивашем но-