Opštinske novine

736

Београдске оп штинске новине

зивала потреба, држали своје састанке ,,лонџе", па на овима доносили одлуке обавезне за све београдске рибаре. Државне власти су се за рибарска питања редовно обраћале управи еснафа, преко њега издавале и саопштавале своја наређења и само преко њега општиле са рибарима појединцима. Еснаф се, са своје стране, за све што је задирало у интересе београдских рибара непосредно обраћао властима и примао њихове одлуке и наређења. О томе какве је врсте послова обављао тадашњи рибарски еснаф може се добити слика из ових неколиких, у његовој прератној архиви сачуваних акта. Под 28. јуном 1884 год. старешина еснафа рибарског Игњат Бранковић моли Управу вар. Београда да одобри београдским рибарима да могу на дунавској обали, а на месту које Управа нађе за подесно, подићи дућане у којима ће стално продавати рибу. По тој молби, а у споразуму са Судом општине београдске Управа је одредила комисију која је по прегледу земљишта нашла најподесније место, па према мишљењу комисије, а у сагласности са Судом општинским под № 1547 од 26. септ. 1884 г. доноси одлуку: да београдски рибари могу на земљишту испод Дунавске улице и Ботаничке Баште подићи дућане за продају рибе, са одобрељем да зими могу рибу продавати и на Великој Пијаци као и до тада, на одређеном за то месту. Акт су потписали управник вароши Београда Живко Блазнавац и физикус Др. Стејић. Месеца октобра 1891 год. еснаф се обраћа министру финансија молбом да се рибари ослободе плаћања трошарине на рибу, из разлога што они соле само ону рибу што је нису могли продати у свежем стању, па би је морали бацати кад је не би усољавали. Пошто се молба косила са чл. 2 и чл. 4 тачке 7. закона о трошарини, то министарство под ЦБр. 7645 од 9 новембра 1891 год. извештава рибарски еснаф да се молба овога не може уважити. На акту је потписан Претседник Мин. Савета, заступник министра финансија Никола Пашић. Под ПБр. 5991 од 13 септ. 1898 г. Министар народне правде Сима Лозанић препо-1 ручује Управи града Београда да од београдских еснафа, па и од еснафа рибарског, наплаћује рагрезане суме за занатски пензиони фонд. Под ПБр. 1028 од 16 фебр. 1899 г. Министарство Нар. Привреде шаље еснафу рибарском своју одлуку о томе да ли страни поданици имају право гласати и бити бирани на еснафским скупштинама. Одлука гласи: по смислу § 129, 130 и 131 еснафске уредбе страни поданици, као чланови еснафа, немају право гласа на еснафским скупштинама, нити могу бити бирани за еснафске часнике. Под ЗБр. 987 од 3 марта 1899 г. Министарство Нар. Привреде саопштило је, преко Управе града Београда, београдском рибарском еснафу акт следеће садржине: „Еснаф рибарски из Смедерева доставио је Министру

Нар. Привреде да рибари из суседне монархије Аустро-Угарске лове рибу у Сави и Дунаву и у оно време кад је чланом 17. Правилника о извршењу закона о риболову то забрањено, па рибу у то време уносе у Србију и продају је. Одлуком министра забрањује се тај увоз рибе у то време (забрањене врете риба), а ; ако се таква риба унесе, има се одмах жива пустити у Саву, односно у Дунав; са угинулом рибом поступити по закону." Под Бр. 5386 од 10 марта 1899 г. Управа града Београда саопштава „еснафу аласком" акт Министра Нар. Привреде ПБр. 1338 од 27 фебруара 1899 г. који гласи: „Многи еснафи и поједина лица занатлиског реда обраћају ми се непосредно разним молбама, жалбама и тужбама, а више пута упућују и поједина питања, тражећи објашњења о појединим прописима еснафске уредбе. Ово појединачно и непосредно обраћање подручном ми Министарству изазива често дугу и излишну преписку, а уз то отежава правилан и једнообразан рад. Да би се те сметње ртклониле, решио сам да се у свакоме окружном месту образује старешински одбор, по примеру старешинског одбора у Београду, и то тако: 1° да у сваком добру буде најмање пет чланова; 2° да избор чланова изврше све старешине у месту; 3° да сваки члан буде у одбору све дотле док је старешина дотичног еснафа." „Овим одборницима биће дужност: 1° да примају жалбе, тужбе, молбз и питања од свих еснафа и свих еснафских чланова; 2° да све примљене предмете са својим мишљењем спроводе подручном ми министарству; 3° да све наредбе, упуства и објашњења, које ја будем издавао по еснафским пословима, достављасвима еснафима у окруту; 4° да мотри да сви еснафи и на време извршују моје наредбе и наредбе полициских власти, и да се у свему придржавају еснафске уредбе; 5° да ми достављају неправилну радњу еснафских старешина и управа; 6° да ми подносе предлоге којима би циљ био унапређење занатства у земљи." „Да би одбор могао подмиривати своје канцелариске трошкове, он ће разрезати прирез на све еснафе, и то према њиховом имућству. Прирез ће вредити пошто га ја одобрим." Управа града Београда под горњим бројем и датумом тражи од београдског рибарског еснафа да је извести о пријему ове министрове одлуке и да одмах по њој поступи. Под Бр. 9035 од 12 априла 1899 г. Управа града саопштава еснаФу рибарском следеће објашњење Министра Нар. Привреде ЗБр. 1838 од 7 априла 1899 год.: „На питање једне полициске власти да ли се у пограничним рекама риба сме и ноћу ловити, кад о томе нема никаквих напомена ни у закону о риболову, ни у његовом правилнику, дајем ово објашљење: саобраћај на пограничним рекама врши се у смислу чл. 6 закона паринског, од изласка до заласка сунца; по чл. 4 истога закона сви бродови морају пристајати на оним местима пограничних