Opštinske novine

Бео град негдашњи центар великог рибарства

743

1° према чл. 18. закона о риболову чланска карта удружеља служи пред властима као легитимација сталног и одобреног рибарског занимања њенога сопственика; 2° према чл. 14 закона чланови удружења при тражењу рибарских карата од полициских власти не морају подносити уверење општинсске власти предвиђено истим чланом закона, већ је за њих довољно да поднесу уверење издато од управе удружења предвиђено у чл. 18. тач. 1 закона о риболову, а на ова уверења не наплаћује се никаква државна такса; 3° ноћни риболов у Сави и Дунаву према чл. 18. тач. 2. одобравају царинске власти само онима који поред државне рибарске карте имају и чланску карту београдског, или кога другог одобреног рибарског удружења за текућу рибарску годину. Добијено право на ноћни риболов за ту годину губи члан који би у тој години био два пута кажњен за преступе или кривице учињене на води, и то укидање бележи царинарница на чланској карти тога лица; 4° на аловским метовима, кад на њима сопственик рибарске карте прве класе, а члан удружења, лови рибу аловом, законом о риболову (чл. 18. тач. 3) забрањено је другим рибарима постављати на мету струкове, бубњеве, веје, ваге или ма какве друге стајаће риболовне справе и на ма који начин сметати му у риболову; 5° чланови удружења имају право на зборовима удружења расправљати питања која се тичу удружења и његових послова и доносити на њима одлуке, износити своје предлоге о начинима за унапређење рибарства у Сави и Дунаву и о мерама које би било корисно увести за једно одређено време и на једном одређеном риболовном просторуј, а у интерзсу олакшице, заштите или унапређења риболова и рибарске трговине. Министар Нар. Привреде, према чл. 18. тач. 5. закона о оиболову, узима у оцену такве предлоге кад му ови буду упућени од стране удружења; 6° при издавању под закуп појединих риболовних просторија у Сави или Дунаву узимају се првенствено понуде рибарског удружења и ове се понуде, при иначе једнаким условима, усвајају ако у њима понуђене цене нису

ниже за 10% од највише понуде осталих понуђача (чл. 18. тач. 6. закона). Према чл. 11. и 12. правила удружења ово престаје: 1° или кад то реши збор својом пуноважном одлуком, а министар нар. привреде то одобри; 2° или кад то министар реши прама чл. 17. тач. 5 закона о риболову, и чл. 23. правилника за извршење тога закона. Члан 12. правила прописује за тај случај потребне формалности. Београдско Рибарско Удружење је трајало 25 година, преживело је и светски рат, па је пре неколико година престало постојати пред појавом нових облика рибарских организација, прописаних новим законом о риболову, али о којима није место говорити овде где је реч искључиво о негдашњем, прератном београдском рибарству. За време свога постојања удружење није играло ни приближно онакву улогу какву је у своје време играо негдашњи рибарски еснаф. Истина је да је у чл. 24 Правилника за извршење закона о риболову од 1911 год. предвиђено да ће Министарство Нар. Привреде узимати у оцену мишљења и предлоге које би му упутило удружење о мерама за заштиту и унапређење рибарства, али до тога је ретко кад долазило, па и кад су та мишљења и предлози узимани у обзир, одлука је била у већини случајева негативна. Јер удружење није имало ни издалека онај углед који је имао еснаф; општи утисак који се о њему имао, како код власти, тако и код београдског грађанства, био је тај да је то нека врста удружења за међусобно лично помагање, за приређивање прослава, аласких вечера, забава и др. За то нису ни озбиљно прихватани предлози удружења, ма да су они у понеким случајевима били сасвим оправдани и умесни, нити се много водило рачуна о његовим мишљењима. Томе је допринуло и то што у удружењу није било ни оне озбиљности, разложности и слоге којом се некад одликовао стари рибарски еснаф, о чијим су мишљењима ондашње власти другчије водиле рачуна и на који је старо београдско грађанство гледало сасвим другим очима. Михајдо Петровић проф. Унав. у пенз.