Opštinske novine

Национална улога градова

827

њачу, док оне не буду у стању да их поново корисно употребе. Мада је то проблем који ка првом 1месту интересује приватну иници.ја тиву, тачно' је исто тако и то да влада не може да скине са себе одговорност за његово решавање. Да би се смањиле опасности којима су неизбежно изложене породице, општина и национални живот код општина које су у опадању и индустрија у стању хроничне кризе. Комисија препоручује да савезна влада с времена на време приступа подизању нивоа живота у градским заједницама, и ослањајући се на ту своју процену, да пропише услове које треба да задовољи пристојан животни минимум у граду. Кад је приватна иницијатива неспособна да реши, или не решава проблем пасивних општина, влада мора, кад се за то укаже потреба, да интервенише у погледу занослења радне снаге (као што чини у сеоским крајевима у доба кризе), да би подигла ниво живота у тим крајевима, док не достигне минимум који се може прихватити. Кад, услед економских поремећаја, ситуација изгледа хронична и кад не постоји никаква нада за такво подизање, мора се узети у расматрање реорганизација општине у заједници са разним заинтересованим управним органима. Квалитет градског живота, радије него повећање градова. — Увек се 1 у Америци замишљало да је наша моћ експанзије неограничена. Али, после очигледног опадања пораста нашег становништва и уелед видног приближавања тренутку кад ће наше становништво бити стационарно — кад будемо достигли степен зрелости земље, није паметно да очекујемо да ће се наставити беспримерно ширење које је било карактеристично за америчке градове у току последњих деценија. Ове промене, којих ми ус-пште још нисмо свесни, захтевају да се са више мудрости иско>ришћавају и више штеде богатства у материјалу и људству и да се место филозофије и жеље за великим заведе филозофија и жеља за квалитетом. Скоро сви предлози учињени у овом извештају воде рачуна о овој потребној еволуцији. Имајући у виду опадање пораста нашег становништва, комисија препоручује да се сви програми националне, комуналне, јавне и приватне политике, који су били израђени предвиђајући непрекидно и неограничено ширење, поново обраде, водећи рачуна о скорој стабилизацији нашег становништва. Изједначење услова живота у граду и на селу. — Град је главни потрошач људске енергије. Квалитет овог људског капитала од првоклаоне је важиости, ако се жели да градска општина уепешно обавља своју улогу у животу земље. Међутим, град само делимично доприноси прираштају свога етановништва, — он се не развија сам од себе. Становништво града великим делом долази из сиромашних сеоских крајева, често пута из крајева у којима су услови за живот веома

бедни. Тако се дешава да многи људи и жене кад дођу у град нису како треба спремни за градски живот. Потребно је да се ниво живота у крајевима одакле долази ово становништво побољша, тако да се приближи оном животу који се сматра као минималан за градску општину. Да би се боље спремио будући житељ града који је одрастао на селу и да би се одговорило правичним захтевима сеоских крајева, Комисија препоручује да се изједначе колико год је могуће материјални и културни услови живота између села и града. То се може постићи правичном расноделом јавних прихода, као што се већ чини у погледу наставе. Социјално старање. — Услед последње кризе, потребе социјалног старања, које су услед пораста градова иначе биле велике, још више су се повећале. Отуда је настаО' развој послова у области социјалног старања, што је опет изазвало реорганизацију администрације ове службе. Петина укупног броја лица способних за рад, који су примали помоћ у току 1935 године, становала је у десет највећих градова. Због тога и због опадања приватне иницијативе у погледу социјалног старања, чији је удео од 25°/о спао на 2°/о, трошкови старања покривају се из фондова федералних, па је и питање администрације ове службе постало од првокласне важноети како за општине, тако и за федералну владу. Уобичајени начин финансирања ових служби и раније примењиване методе административне морале су бити измењене. Искуства стечена за време четири последње године, у току предузете акције да се задовоље јако повећане потребе социјалног старања по градовима наводе Комисију да препоручи: 1. — Да се у свима савезним државама усвоји модерно законодавство у области социјалног старања, водећи при томе рачуна о специјалним потребама градова. 2. — Да се у свима државама установе специјалне дирекције које ће примењивати све мере из области социјалног старања. 3. — Особље додељено администрацији социјалног старања треба да буде бирано по својој вредности. Ова служба мора бити далеко од сваке партизанске политике и треба сузбити постојеће мишљење, да за ову врсту послова није потребно искуство и обучавање особља. 4. —- Одређујући кредите за социјално старање влада мора водити рачуна о приходима са којима располажу поједини крајеви и општине, тако да они могу одговорити месним потребама. Спречавање и контрола злочина. •— Етничка и културна различитост градског стаковништва, његова нестабилност и покретљивост, као и велика супротност између баснословног богатства на једној и апсолутне немаштине на другој страни, допринели су да 4*