Ošišani jež

ЈЕЖ

Предлог америчког закона о штрајку

Сада си нам потребан и не ножет да штрајкуЈеш. Када не будеш више требао, оида штрајкуј до миле воље...

Селим-паша отпоздрав на писмо

Није випо потто прпђе бјете, llnje свпјет опо што мишљасте. (Bberom „Горски вијенац”, речи владике Данила, стихови 1135 и 1136)

Отпиши му како знаш, владико, И чувај Му образ ка ОН теби! (р ечи Вука Мићуновића из ~Горсног вијенца”, стихови бр. 1129 и 1130)

КАКО МИ, ЕКОНОМИСТИ, ГЛЕДАМО НА ПИТАЊЕ ТРСТА

(Преттампаио ид „ Екопомиста ” Лоидов), Неоспорно је да се пптан>е Трста не сме посматратн једнострано, то јест етнички. Од решења тог питања завиеи још много штошта, пгго нас, економисте, необично интересује. Ми верујемо да су наше комисије имале сваквко н економске моменте у виду када су донеле онако мудре предлоге. Ваља само за тренутак замислити какав би изгледао Трст, да је пршгао ЈЈтославији. Трговгша би потпуно замрла, јер би ое појавиле разне хумане установе, а ие трговине, па би морале да робу дају скоро бадава, то јест скоро по истој цени по којој су је и купиле. Индустрија би се дегенерисала, то јест почела би да производи само просте, најобичкије ствари за широке масе. Јанила би се беспослица, јер би огромна маса света, најмање пет-шест стотина људи, која је досаДа оживљавала привреду тргујући златом и девивама, морала да се ода беспосличарству. Уверени смо да им се не би дала чак ни помоћ за незапослене. Није, међутим, нимало тешко да чоовек себи дочара какав бујал привредни живот очекује Трст када дефинитивно буде припао Италији. 1) Процветаће трговина, и то нарочито оним вртикшша који су намењенн антифашистима. Тако, На пример, трго вина рицинусовим уљем, воловским жилама, л анцима и сличним артиклима из старог доброг д оба доживеће незапамћену коњунктуру. 2) Процветаће и индустрија, нарочито ппва, вискија, џина и шерија. Та ће индустрија имати своје редовне потрошаче међу морнарима са бродова из разних крајвва света, који ће плаћати у здравој валути: фунтама и доларима. 3) Станбено питање Трста биће репгено. Многи стар-суседеоци Трста вратиће се у своја завичајна места у Кал:абрији или Тоскани, а свакако да ће и Нешто мало незадовољника напустити Трст. Таквим спретним решењем станбеиог питања окогућиће се потпуни комодитет полиције и Jooi неколико дивизија сличних демократских трупа. 4) Саобраћај ће. бити на кулминацији. Луке ће бити преудешене како би се нашло места и за понеку подмориицу. Друмови ће се проширити тако да ће и највећи тенкови моћи да пролазе, а камоли џипови. 5) Акције на свим берзама света ће почетн нагло да скачу, јер ће и пословни људи, који се нв баве политиком већ само берзом, свакако увидети да је овакав просперитет Трста у оквиру Италијв у ствари њихово дело и њихова победа. Пред таасо сјајним перспективама наше ое комисије нису миого устручавале. Резултат њихова рада је доказ како исправно схваћен еконОмоки интерес неминовно доводи до исправних политичкнх решења. То нас, економисте, може само да радује!

Трогодишње ослободилачке припреме у Аустрији

Беч, 81 snaia Д-р _ Хаио Бдаер написао је члтаву кљигу о ословоднлаикој борби Аустријае лаца. То је у ствари историја грандиозних припрема, које бн уродиле плодом да Je рат иотрвјао још петнаеотак година. Beh у лето 1942 голдше 'једатгаустриоки штаб уопео је да се укопча у вдманду XVII немачкот арм-иског »орпуса у Бечу ж пооле лекатшм месеци израдио опсежан план. Припрвме оу још биле у току нада се у марту 1945 Црвена армија лриближила ауотриоиадј гракици. Русж су кпатс лреурашилн ...

Берићет

Земља ране вида, народ кућу зида, Па и киши воља да заЈпгеа поља ...

ГРАД БЕЗ ХУМОРА

Трст, Sl маЈа Овлашња полиција, забранила је хуморнстички лист „Кангуро". Сматра се да овакав лиот није потребан, јер у овој вароши никоме нпје до смеха, а најмање полицији.

Особењак

Познати фашиота Лола Нунцн, коћг је пре неколтгко дана ухапшен у једном рпмском манастнру, на опште изнеиађеље још није побегао.

Погодио му жицу

На коптресу пшапске соиијалистчке страпке у Тулузш, подвучена }е жеља да се демократска република у Шпапшји успоставитп мирпим путем.

~ < * нл Р*Р а * к °. мшу хуманоет л предобро ®P4ft • И(мшм ва« подаЈте остав ку, ™

Несрећан случај у Индији

Кашмир, 81 маЈа Овде се деоио немно индидент, изазван непажшом пролазннка. Приликом

вежби по.тпгцијв т гађањт из птшака и револвера, наншла је маса ‘ народа, па je и не обазпрући се на пуцљаву налетела на метке. Неколико особа морало је бити смештено у црну земљу. Грешни путник

Санка трати, санка немз, Немирна му душа грешна: Судбина му казну спрема, Коб ra нека неизбежна. Теке што је очи cseo, Тек да грехе заборави, Прошпости се диже вео, Ње се грози у тој страви, Цео свет ra дзвно куне, Клетвом куне старо, мпадо, Ап' њему се груди пуне: Освете би он још радо. Сустигли ra греси етари, Савест му се стреса, дрема, Будећи се сан му квари, Санка тражи, санка нема, Лажу лаже приЈатељи, Харамбашу евога теше, Па блажећи боп иу вељк Руке тару, мукпо с' емеш*.

Ап’ већ су му додијапи, i Од себв их даље шаље, ј Лисичићи долијали, А ои бежи даље, даље... Лутао је, тумаро је, 1 „Од немипа до нвдрага*, У невољи дошло му ie i Дз збратими црног ввага. Спавољубљем занео са, За осветом срце гори Кад одједном, апи он се Пред пештером једном створи И у н>у ie он ушао, Да одмори кости труднв, И тек што је на тпе пао А он зачу гпасе чудне: ,У пештари тражиш спаса, Презирући савеот, Богв Ап* народног бо| ее гласа, Оеветник«, дивв тогаЈ*

Ј. Јошашо**к-?маl

ДЕМАНТИ

На взборима у Чехословачкој Ковупвствчка вартвја , добила ;е векину, S

Черчжж f У ♦улгоиу тм ре«м да Јвдкно у Чежословата<>| ОВД ВКјД)IВ4 ■ хамо дшегмуца.

СЕНЗАЦИОНАЛАН ЛОВ ТРШЋАНСКИХ РИБАРА

Трст, 31 маја Прошлих дана међу тршћансгаш становишитвоlМ владало је велико узбуђење због сензацио- 1 налног лова тршћанских рибара. Тога јутра море је било мирно и погодни ветар је гонио рибарске барке према пучини. Видљивост на хоризонту била је одлична и рибари су, пратећл кретање својих мрежа, запазили на површини светлуцање неког предмета. Приближили су се и видели да се то бућка нека запушена боца и одмах су закључили да је ово, вероватно, последњи поздраа неких бродоломника.

Боца са тајанственом повељом

Боца је убрзо извађена из воде и када је скинут дебели слој смоле око запушача, извађен је из( ње један пергамент. То је била нека повеља са много печата и потписа, Али за неуке рибаре остала је неразумљива. Писана је на внглеском језику, У помоћ је дошао стари „морски вук” шјоЈг Анте, који је целог живота лутао морима и којк је знао енглески јевик, Он је прочитао повељу кајпре у себи, а затим на глас свима, и лица тршћанских рибара одједном су се разведрила. Извукли су своје мреже, весело окренули барке и похитали са радосним вестима у град. У граду је за то време владала тишина. Мора је притисла људе, и тужна лица и погнуте главе немо су се кретали улицама. Градом су крстарили строги „чувари космичког реда и мира”, а на угловима су њихови другови са шмрковима у приправности мотрили на утучене грађане. Тршћани, _ти просечни људи, били су врло несрећни што својим обичним мозговима нису могли да схвате политику „великог стила”, која се тицала њиховога града, Сем тога, у њиховим просечним главама направили су такву пометњу велики умови, звани експерти, који су дошли да их проучавају, да више ништа нису знали о себи; јесу ли то они или неки други, и да ли су они нешто желели или нису ништа желели. И уопште су били збуњени пред стварношћу која је дошла после њихових снова о срећи, мирном и слободном животу тршћанског народа.

Садржај повеље изазвао узбуђење у Трсту

Када су рибари дошли, тајно су позвали сва грађане да се тачно у поноћ састану на периферији града, јер ново тумачење слободе, које су донели „строги чувари”, није дозвољавало да се народ сакупља тек онако кад му је воља. А онда_ шјор-Анте прочитао шта је писало у повељи. У њој је стајало да ће једног дана људи бити слободни, да ниједан народ неће бити поробљен, и да ће се потпуно попгтовати народна воља. Кад су ово чулл, Тршћали су клицали од s&довољства и одмах су одлучили да ову повељу пошаљу великим умовима у Парпзу, ]ер им ицор Анте рекао да су на њој потписи њихових госпрдара.

Одговор из Париза

Данас је из Париза. стигао одговор и објашњеjbe у вези са повељом коју су тршћански рибари нашли на мору. Велики умови одговарају да је по* веља застарела. Шго тГостоји као докуменат из прошлости. објасиили су тактичким разлозима, л_ер jle боца са повељом бачена само зато што јс својевремено лађи на којој су путовали њени творци, претио бродолом и требало је разаслати mhoi’o так* вих С. О. С. позива да би се притекло у помоћ. Сада је лађа ван опасности, а све овакве боце са повељама, које су отпливале до разних крајева евета, и до Индиског Океана, и до обале Индонезије, И до Тршћанског Залива, покупљене су, а повеље повађене и поништене.

ЧЕКАЋЕМO

Већ година оде, ал’ нема слободе. Нашем Трсту граду прекалише наду.

иоштаринл: ПЛАЋЕНА у готову.

ГОДИН А ХП

БЕОГРАД, 1 ЈУНА 1946

ПРИМЕРАК 3 ДИНАРА

[ЗЛАЗИ СВАКЕ СУВОТЕ

БРОЈ 361