Ošišani jež

Човек који лупа главу

Лулам главу ппго су ове коппе празне, а свуд иаоколо хартијице разне!

Јежева пошта

Милутин ФилиповиН, адвокат, Крап г .lевац. Ви сте поптуно у праву кад тражИте да вас понова упишу у адвокатски именик, из кога сте брисани. због навијања за Хитлеров ..нови јевропски поредак". Заслужили сте да одмах будете унети у ohsl мментгк, у коме су адвокати Радоје Вукчевић и Живко Топаловић. Телеграфисти, Вравае. Нисте хтели да отпошљете протестни телеграм за Париз поводом питања Трста, јер ни.је био на француском језику. Ваша прг-шедба, да ови телеграми ништа 'не вреде показала се као неумесна пер је телеграм ипак помогао ako не за Париз, а оно бар да се пронађе један такав пацов као што сте ви. Јован НакићеВић, бравар, Београд. Ваша ie кривица једино у томе што нисте Знали да алхемија данас није на цеви као што је била npe неколико векова. Тада би вам 13 лажних дуката донели славу човека који прави злато, а данас, шта ћете, ова работа доноси сасвим друкчије резултате Надамо се ипак да ћете кроз шест месепа чекић и наковањ употребитЛ у паметније сврхе. Илија Кадијевић. ресторатер из Београда. Не потресајте се што сте остали без ресторана на Калемегдану. Ако је за вајду, доета сте се у намучили пре рата и за време окупације Није лако било изићи на Kpai с [Немцима, који су много извољевали, Сад накривите

калу на десно уво, па седите и уживајте. Стеван Адут, Степојевац код Умке Адут, додуше, туче сваку карту, али то ioin не значи да ћете ви моћи некажњено да тучете шегрте.

Софија Живковић, наставница П мушке гимназије, Крагујевац. Изрази „животин>о“, „свињо“, „магарче**, „бедниче“ заиста постоје у Вуковом речнику, али се сада не употребљавају у школама, Још мање су данас у моди шамари. Види се да сте многе ствари заборавили, те не би било рђаво да вас неко преслиша.

Народно купатило, Мишарска ул. Београд Многе објаве „Купатило не ради због onpaißKe" биле сУ истипане на вашим улазним вратима, но натписи »besetzt« на кабинама за купање одолели су досада свим бурама и искушењима, као да су зачарани. Покушајте с овим рецептом: замочите четкиду у мало беле (или неке друге) боје, па заређајте од врата до врата. Ствар he, верујемо, бити у реду.

Управа Државне болнице, Врањв. Ако се деси да опет неко дође нођу са молбом за лекарску помоћ немојте ни да га примате, па иеће се жалити да ie избачен. Ваши лекари и „сестре" треба ноћу на миру да спавају, а болеснипи који изнеиада добгцу нападе ноћу могу да буду лечени и народним лековима. Није иекључено да ће ово практично народно средство почети да лечи ‘и ваше болести. Лала Милићевић, бивша наставница гимназије, Трстеник. Пошто сте пред ученицима неуморно хвалили монархију, која је коначно ■ суспеилопапа. сасвим -је на -свомместу, што сте доживели исту судбину. ПИСМА „ЈЕЖУ"

АВАЛСКА ДИВЈБИНА Друже Јежу, Извески „иланијзари** схватили су да на Авалн, двадесетак километара од Теразија, влада безвлашће (ваљда зато што нема ниједног милициопара) и да могу да раде оно што не омеју у Београду У нецељу, већ око 6 часива ујутру п»)јавили су се младићи мртви пијани: на евој „фискултурни" излет ионели су балон нутн алкохола, као и свој речник пун ххсовки. Нетто доцније Зедна пијана група упала }е у планинску кућу са свирачима. Када ‘их је домаћин опоменуо да хтрофесионалним овирачима није дозвољен приступ. они су га зграбили за груди. У објашњав-ању нски поштански чиновник ударио је десницом но лиду једног немог сведока ових разговора. Да сам га ја млатнуо, друкчије би о»н изгледао! „правда-о“ се посл© један члан овс групс, корпулентни боксер. Домаћжн Планиноке куће, који Je нотпуно демолирану и ошљачкану зграду довео у исправно стахве, није у могућности да одолева пијаннм посетиоцима. Крајње Јс вроме да ее примерво ка-Bew» малобројни изгредниди н да се на Авали, која је проглашена ва иационални партс заведе ред. Б.

ЧИКА ЈОВА ЛЕЊИН Драги друже Јежу, Мж, пионири девете основне гоколе, ПОПГРО идемо у исту Кућу у којој ое налази проеветно одељеље ИНО-а, можемо због тога много више постићи на просветном сектору него остали другови пионнри, који иду у дру го куће. Али ми ниемо оебични ж хоћемо, колико можемо, и осталим друговима да кажемо све гато смо научвли. Мн мислимо да ћемо то најлакше учинитн преко нагае штампе, & карочито преко тебе друже Јежу, па ти зато ж шаљемо ово писмо, с молбом да га објавиш. Код кас, то јест у ходнику ттрооввтног одељеља ИНО-а, с леве стране, таман изнад празних ормана за баблиотеку стоји одавно једна парола: Наука је живот, каука је моћ. Учимо, другови, да«н ж ноћ! ЛЕЊПН Ми емо сви научили ту лепу паролу напамет. Нао само чуди једна ствар. Вашто се други од професора и учитеља који свакодневно гледају ту паролу кв надахну љоме и не покушају, да и они напишу' нешто слично? Како би лело пзгледало кад би и у другим школама ка.о и у нашој, стајале овакве дароле: Зле су речн отровне, анајмо, другови, знајмо. Ко нас за зло заводи, ми га ine слушајмо. МАРКО гогж; Где oe клоне, гдв се страда, пеома блажи МАЈАКОВСКИ

Jom Једном те молимо. друже Јежу, да оојавши ово нашв ииемо да ова идеја не- би остала усамљена. Уколико нам зајдоиис припада неки хонорар, ми се одричемо у корист фоида за сузбијпње, неписменрсти при проеветном одељегБу HllO-ra. 0 другаре£им поздравШ’ " 4 s *' е ' 1 Иионири IX осповне школе | у Београду.

ЛАСТЕ СЕ ВРАЋАЈУ

Види, секо, како су ласте срећне што су нашпе све као и лан.ске године.

ОНИ И ОМЛАДИНСКА ПРУГА

Ех, кад бл дошло оно, па овај радли елан са напшм преду зготпким саме паре би тлазиле у буђелар.

Мали станбени календар

14 фебруар 1946 Б. Д., персоналии референт Министарства индустрије ФНРЈ, предаје молбу за стан у ИНО-у. 19 фебруар • ИПО спроводи колбу у Отанбени отсек 111 рејона, 20 —28 фебруар Б. Д. 4 пута тражи своју молбу и увек добија одговор да није још примљена. 28 фебруар В Д. лнчно прегледа протокол и проналази молбу у присуству референта који је тврдио да није примљена. 28 фебруар 26 април Б. Д. 17 пута тражи решење своје молбе и 17 пута добија одговор да „дође сутра“. 28 април 111 рејон најзад обавештава Б. Д. да је његов предмет враћен у ИНО. 26 април 15 мај Б. Д. опет 4 пута тражи овој предмет и увек добија одговор да није још примљен. 26 мај Б Д. лично прегледа протокол и ггроналази предмет у присуству референта који је тврдио да није примљен. 1 Јун Б. Д м лерсо-нални референт Микистаротвв. индустрије ФНРЈ, и даље чека решење своје молбе за стан.

КРОЗ БЕОГРАД

КУПАЊЕ У „ШЕСТИЦИ" Београдски тра.мвај број 6 спада међу ( најмодерниј.е тршваје на свету, јер се поред осталих удобности у колдма налази н купатило. Пошто Је отворен само једги прозор, путниди ое за четврт сата вожње окупају у рођеном зноју. Цена купања, заједно са вожњом, износи само 2 динара.

СТАНДАРД—ЧОРБА У Неограду је пронађена нова вр. ста чорбе, која може да се сшрема од разног материјала, али увеж има потпуно исти укуо. То је ГЛАБЕЗАДчорба, названа по истоименој мензи у Дечанској улици. Чорба će састојн од неког мутљага и громуљида јаје* та; врућа ,је, а орче се кашиком, најдо попа тањира. Ко жели да му дани не пролазе брзо, нека се претплати на ову чорбу за цео месед.

ГДЕ СЕ ШТА НАЛАЗИ С ове страпе реке Два рагона лименик кути]а н» Ви. лингга' гдо‘ их -чиле чуоају , од рђаи>а. ‘ ‘ ■■■-" ■ '• С оне стране реве Срески одПор Народног фронт* Ј краља Петра улиди. Управа народних добара у краља Александра улици. ОдПор за колонизадиЈу у краљицв Маријо улици. Ову пошту аа ове аемуноке установв упућивати на наведсне краљевске улиде. Пијачни извештај

РакиЈа стаје 160 дина.ра литар у би* феу Боре Миловановића (Катићева 8, Београд), ма да је он сам иопиеао доновник, према коме има да продаје ракију по 106 дпнара. Миловановић се правда да је она последња шестида на своју руку изгурала нулу и заузела њено место v средини цифре. Добро је те шестица није заузела место јединице у том случају јадни бифеџија морао 6a да продаје ракију по 610 динара литар. Сено није жа-ба па да окаче, али је код Ратка Нековића, који je имао да испоручи око 35.000 килограма сена алексиначком руднику угља, оно је скочило са 1,80 на близу 6,50 динара. Овај заиста феноментлни скок изазвао је најживље ин* тересовање и то не само у фискултурниИ круговима. Крава заклана, месо продато, » командир милиције подмићен, тако 3® мислио Јбван Ранђеловић из Грделип®* Али командир милиције није тако н 0 ‘ слио, па је дошло до суђења на кои® ce Ранђелов-ић позивао на евоју првА' ратну еавику да свршава уносне посјго*: во „у четири ока“. Пошто воли цифрУ четири, он he четири меседа остати из * међу четири зида.

МАЛИ ОГЛАСИ

Порив ва такмичење, Позивамо све рупе и рупчаге у главним београдским улицама на такмичење у следећем: 1) колико he грађана уганути ноге; 2) колико ће их се раплести, а колико пасти; 3) колико ће разних отпадака бити прикупљено. Такмичење ће трајати до одлуке Техничког одељења ИНОа, које се примило патроната. Рупе из Кнез Михаилове улице , на челу са рупчагом испред зграде број 31. Колоњску воду у оригиналним боцама продајемо по рекламним ценама. Наш специјалитет: права eau de cclogne »Pour moi« у флашици од 100 грама свега 100 динара. Комшија из броја 34 продаје, додуше, исту робу за 55 динара, али он не разуме француски: pour moi значи за мене, па је за мене и она разлика од 45 динара. Парфимерија 9} Санитас ”, Кр. Милана 26, Београд. Пољопривредне справе и алатке фа“ брике Гођевац: круњаче које не круне и сечке које не секу, затим плугове „Вистад” од лако ломљивог материјала, продали би смо помену-

тим фабрикама или их заменили за нешто боље, да нам не стоје уаалуд на стовариштима. sемљорадничке дадруге у Србији,

Продајем веће количинв сапуна, линолеума, кајзер-чараna, целофан-папира, канцелариског материјала и друге контролисане ’ робе. Посфедници искључени. Г p6nh, бивши директор Батиних продавница у Београду,

Слово Г у имену и презимену мењам у слово Р, не били ме потерала боља срећа. Гаша Гашик, отсада Раша Рашик , ималац Г-карте,

Исповест једног млекаџије

Ja долијем успут воду с једне чесме на сокаку: дивна вода! ником нећв бити тешка у стомаку.

ТУЖБАЛИЦА 0 РАЊЕНОМ БЕОГРАДУ

Да, грађани, ви познајете Београд. Шта, кажете да није бео град, сив је? Ј.есте, богами, имате право. То j© од прашине. Прашине са рушевина. Тазрушили га, шта ћете, и то много. Али не мари И онако с.у наши урбанисти кукали пре рата, кажу: „Рутло од града, криве улице, рђава архшектура, нема скверова, паркова-“ Не брините, грађани, постаће он лепши. Обновићемо ми наше мезимче Београд. И то ипје само да хоћемо, имамо ми и. 200 милиона и, што je још главније, имамо ми и техничко одел*еље ИНО-а које се стара о његовој генералној обнови. Нисте можда чули за ово о-дељење? л, да знате како су тамо фини људи> ■— полетни, свежи, иуни идеја. Кажу: „Хе, обнова, како е&мо обнова? Изградићемо ми још један Београд, изнад илп испод вога“. Да сте их видели само прошле године гата су ти људи имали планова! И планове за нивелацију и за регулацију, канализациЈу, калдрмизациЈу, вагоне пла-нова. Јадни л>уди седели над тим плавовима и болно плакали. Кукају: „ЕЈ, да јшм J© буџета, гва.ра дајте, па чудо да ствоW. кршо т »eac »ажеас, гређаиж, шл Џ *>удк бнло необично дрего Ш дк, ©то, учжнжше ж њкма 0 шш% r 7&хуту нм tOO мкжво-

на, па нека до миле вол>е рушв, крче. зидају, оправљају. Кликнуо сам од задовољства: Јуриш, ИНО! Али, грађани, искрено да вам кажем, ове 1946 године сам мало збуњен. Почело пролеће, цветају липе, узреле већ трешње, а наш Веоград још вн пупољке није пу* стио. Чудим ее, 3Ha4t v заливају га сваке недеље, један трамвај-цистерна полива чак и сваког дана Крал>а Милана улицу, а београдске улиде и зграде још увек у рушевинама, осугаене и беживотне као за време свог зимског сна који je трајао четири годиае. Читам npe неки дан у новинама извештај Управе за посредовање рада Маса незапослених зндара. Штипам себе за нос и иитам: ..Сањам ли ја? Је|мо ли у Амернии?' 1 Еј, Станбени отсече, чујел: ли ти ово?! Пардок, ви кажете: не зидају сс тако лако куће. Треба још иомоћних снага, али, другови, у том изве.Штају пише да истих тих дана има кудикамо више осталих незапослених надничарф Као луд полетим у Техничко одељење, тамо сви нагнути над цртачким етоловима, око њих шестари., тушеви, лењири. „Не сметајте, кажу, "в.идите да правкмо сганове.“ Најзад сачекам док су потрошили све тгшеве и иступи.ш оловке, па почнем разговор. Питам: Људи, како стоји еа могућностима обнове Веограда? Моле ‘©не рушевпне да кх поправите- Улице као поље после вађења шећерне репе. Шт-а је поерсди? Из новнпа видим да је грађсвински материјал у слободној .продаји, чујем да су у Словенији фабрике за ирераду дрвета одавно већ пр.емашиле норму, циглане просто не знају шта ће са ииг.том и црепом. зидари чекају у Веограду да их упослито. Овамо незапослени, ai шипта се не зида. , Људи ме мрко гледају и мисле: „Ала Је ово неки дрзак човекЈкад сматра да бол>© Од нас зна шта ее по|пла,ну може, а шта не,“ Најзад јодан дретшу и у бесу поцепа некп план (изгледа баш онај за подизањо кружне подземне железнице). Шта ви ту нама неке ситнице: грађеви.нски материјал, зидари! А знате ли да ми кмамо свега пет кнжењера? Ја c© збутгих. Осетих да је доказ увврљив. Ето, то нисам тхредвидео, а жисам c© ин интвресовао у Градском погребном sa»оду, шта га тлм. мозкда су сви жнжвњврх гаомрди »А »ремв рата од тугс ж бола

гледајући ове беспомоћне рушевинв ж наш нагрђени Београд. Несигурно сам се осећао. Видим да нз> сам довољно испитао ствар. Нисам смео 'да пренаглим, па да овако дрскб налетим на Техничко одељење, кар да је оно cajrfo за то да се стара о мом гурманлуку у естетпгш. Побетао Сам просто кроз прозор. Успут сам се сетио да има ту у нашем граду и неки КОМГРАП. Кад се бирократски комиликује његова фирма,- излази му неки дугачки назив: Комунално грађевинеко предузеће. Сигуран сам одмах био да ћу тамо добитн потребно обавештење, .Дођем пред здање натиао сам ra скоро инстиктивно: одмах се заиази, у читавом рејону једи.на новоокречена зграда, и већ по томе закључим: „Ови људи су активни у својој струди.“ Храброст ми поткрепи један плакат са суседног зида. Нека уредба о рушевинама: морају да се рашчисте, обавезан откуп материјала . . . „Фино!“, рекох у себи, и већ у визији видим како се срушени зидови растављају у цигле, товаре у камионе, слажу на сабиралиштима, па одатле опет иду на место где ее зида и аграде се дижу из гомила шљаке и раз« рушених блокова. Ето, то што сам у мислнма носир, то сам им и казао. Они се емешкајуј и саслушавши ме смиреио (ва.т.да су такви, јер не праве планове Београда за 1999 годииу), почну да ми објашњавају. И леио ме убедише љуДи lljibo ми саопштигае да све ове РУшевине служе. као корпус деликти Комисији за ратну штету. И ако би ce сада оправиле, чиме 6и.ова могла на међународној репарационој к6ш|)©ренцији да дбка:ке своје захтеве? После ми објаснили ii са хумане тачке гледишта значај данашњих рушевииа. Прича мн један овако: Видите, наша наивна дечица жаучила су да ее играју по тим оштећеним зградама, закрченим пладевима и рупама на улицама. Замислите како би то свирепо било ускратити тим малишанима њихову пријатну забаву. Ето, ви сигурно на себи носите неки олоиљак из детињства. У лирским часовима гладите га и сећатв ce драгв прошлости. Па и ова невинашца играјући c© задобијају мжогв пријатнв успомене ва будућност на својим главама, холвшгм« х рутма. He, ми хемахо ерца дж хас то ускратхмо.

Убеђен еам, грађани! Отишао сам, ехвативши да сам ја био на погрешном путу # Видим ускоро, ипак има користи од тих рушевина. Цигле на све стране, а травњаци неуређени. Досетили ее грађани, ин;су сви тупави као ја, и разносе цигле пред своје куће. Полегали људи преко плочника и тек сам онда увидео колако Београђани имају смисла за примењену уметност. Ничу травњаци преко ноћи, и то све. шароликији од шароликијих. Црвене циглице се румене од . задовољства што су најзад нашле право место. Али, ето, грађани, морам вам признати: ја сам некако погано тврдоглав. Логика ми јасно говори, али, ипак. кад себи нешто увртим у главу . . . Идем улицом и стално гунђам. Гледам читаво ћоше срушено, на другом месту опет на гомили део блок. Једног дана навалили омаадинци, па и дању и ноћу преврћу рушевипе, ређају цигле, товаре шљаку у камионе, и гле!.. ... одједном чиетина. Трљам руке н причам иролазнпцима који застапу да видо-.нашу вредну омладину: „Ех, ал’ да вцдите; кад се- ово засади гравом, иа се направе, алеје, а у средини киоск са лкмунадом и сладо-ледом!“ Јест, ал’ не лези враже, збрисаше омладинди рушевине, остаде ледина, а мирисава прашина лепрша изпад осушене зекље и е најмањим ветрићем корзира се преко улица и грађана. А преко чистине настала утабана. стазигЦ Схватам! ИИО неће да.пропуети прилику да на овај начин скрати пуг својим грађанима и уштеди им скупоцено време. А ггре неки дан просто синух од задовољства. Опет отворим новине и вњдим: основано Удружење кућевласника. „Аха, кажем ја, ето, ништа без приватне ин.ицијативе! Досадило ваљда и тим људима да гледају ове наше крезубе улице. А сигурно и због хуманости. Знају људи да станбено питање удави и чиновнике станбених отсека и оне бескућнике што ратују са њима.“ Пожурим ce до њих да км иаразим своje симпатије и похвал© и баш их аатекаем на некој конференцији. Оијам просто од задовољства и почнем да хвалим њиховв добрв хамерв. Динно, грађахх, диххо! Вто, оад хматв I*огућш>стх да добијетв ваЈмохв од

банкв Материјала у изобиљу. Радне снаге има. Шта је то за вас способне приватнике да оправите понеки спрат. Ви, који сте као од шале дизали палате, свршићете те ситне пословчиће у трен ока. Је л’ те, кад почне офанзива кућевласника? Они ме забезекнутб гледаЈУ, а најзад прекину моју славопојку и рече: Пардон, нисте нас изгледа разумели. Па ми смо .се удружили да би се у заједници лакше борили за повећање кирија. А зидање? коме то пада на памет и чему тај глупави алтруизам? Од тога немамо никакве користи само за јевтине паре добијамо нове свађе са кирајџијама.“ Прште моја луфтбалонска нада, грађани, и погнуте главе пођох кући. Ие гледам ни лево ни десно — да не бих видео порушене зграде, . нити обарам поглед да ми очи не боду рупчаге на калдрми и асфалту. I'ледам у небо; јер хвала богу, оно је дело и не тражи ‘ реновирање ни од кога Дођем кући онако зггучеп, пошто сам пзгубир сваку наду да he у овом нашем Београду ускоро почети да се нешто оправља и зида. Кад тамо, опет’ ме дочека једна инјекција за мој оптимизам. Масним еловима у новинама пише: „Комунално одељење Извршног одбора оствариhe ове грађевинске сезоне велике јавне радове.“ Као да ми се на хоризонту. указао међу густим облацима зрачак. нове вере и надања. „Ето, мислим Ја, наЈзад ће се почети, створен Је, значи, и последњи план. Београд ће доживети своЈу пластичну операциЈу-“ И почнем да га замишљам . . Али, грађани, замислите какав Је бол кад после тих визија изађем на улшцу и прогаетам кроз етварност. Нисам то. могао да издржим. И решио сам проблем. Затворио сам се у ообу и никуда не излазим. Око себе сам излеиио све исечке из новина још од ослобођења у којима су сви вадлежни давали изјав© и нзносили планове аа обнову Београда. Ту су и велнка модерна кушатила на Сави и Дуиаву, н дивни дечјж парковж по сваком рејожу, * уредба о обавезном рашћжшћавању рушввина, ж тако даље, н тако даљв.

А прозор »оји гледа иреко кровова Београда ватворио сам гвнералним планом града. И пратим штампу, па чим сазнам за неку изјаву Да ће се штогод попрадг љати, а ја убележим на одређено место. Већ ми је мапа прилично шарена. Раств Београд и цвета ли цвета. А у новинама из дана у дан видим да се предузимају, све нови и нови послови. Те оправка електричног звондета на вратима ИНО-а те оправка громобрана, те подизање тарабе око неког магацина и тако даљв. Грађапи, нећете да верујете крлико Jfc] моЈ Бебград лепши бд вашегГ Акб ми нс веруЈете, објавићу копиЈу овог Веограда к.оЈи виси на моме прозору. В. В ‘

Дај слепцу кобасицу...

—> Јеси л* вкдео, у ВелгаЈЧ су повово сиаљили оброх хлеваТ Срећна i* Је то зеиља... T«f мтра да Је луксузво пециво... Ј

ам т

mmk логжми вмрирт*Ш? Jfrmmmfa. Уввдтаж »огдаи ПеваЛи Жредшшитм,; T*p*mth 21'ГП —■ маефон 22-428. Адшпшстр)МИl Ј»: Бтлввар Црвеие армије 3 гвлефон 28-451 ШтааширвВ „Борв***, Веогржд.

&vm

4