Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu, S. 79

Пошто су ови изрази, брзине у простору једне исте тачке за једно исто време 4%; то је њима резултанта, или абсо-_ лутна брзина о тачке М, диагонала паралелипипеда, кога су ивице, горепоменуте три брзине, биће дакле:

= Ија о | | нас 5]

61. Ова абсолутна брзина опредељује се графично овако: На продужење радиуса вектора ОМ, а од тачке М, узме се

права, која представља брзину за тим се по управној

повученој у М, на ОМ а у равнини МоОт пренесе брзина ду _ - да

6 —р о напоследњу брзина 0 сову јр пренесе се по управ-

ној повученој такође у М, на равнину МОт. Ако сад конс-

трупрамо параледипипед на довако опредељене три праве, диа-

гонала његова представљаће по правцу и величини абсолутну брзину тачке ЈМ.

ПРИМЕТБА. 19 Горенаведени израз брзине 2 можемо добити и преобраћајем кооордината тачке М.

Нека су ОХ, ОУ, п 02 ортогоналне осе, на које је однешено кретање тачке М, имаћемо:

2 = От сов а = 0 сову сов а; у == От зт а = б сову зт с; = о ту.

Ако сад лиференцијалимо ове једначине и у образац

= У (ат)' - (ду) -- (42) заменимо место") 42, ду, и 42

нађене вредности, добићемо

") да == до сов у со _ — о сов у зт а а а — о бозе зл у а у. Фу == до сов у пл а — о 5 у зп а а у = о сов у соза а ве. 42 == до злу -- о соз у а у. (842)" == (]о)- соз" у сз" е - 0" соз" у зт" а (да) - 0" соз' еф зт у (ду) —