Otadžbina

ПОПЛ ТНХОМИР

371

Он није говорио противу венчања него противу свадаба. — Донде докде се ви частите Немци раде; докле ви пијани поред пуне совре дремљете, време пролази -— други напредују , а ви заостајете , или се повраћате натраг у првобитност, у прашину.

Беше у Љшолисту неки Вилип Мамић, човек плитка разума; од ода му је лепо имање нреостало, али га је он у својој лакомислености брзо презадужио ; за н>ега не беше више спасења... Сам је јурио у пропаст , на тек кад је стао на ивицу свога гроба он се тргао , али се није могао више вратити. Он беше готов да прода целу своју дедовину... Немцн су за то чули, отидоше спахији, узеше новаца па дођоше да му је откупе, али је пре њих дошао попа Тихомир, — Вићо, рече благим гласом — ако не може друкче бити, пего баш да мораш своју очевину и дедовину продати, а ти бар гледа-ј да је не даш Немцима — Ал ево, попо, где се од' наших баш нико не јавља а на мене навалише чивути, те ми траже и главно и камату... Те ако ја не продам, продаће суд... —- То ће и бити, рече нопа замишљено гладећи своју седу браду... Ал за то опет не сме српска земља у немачке руке ирећи. Та зар ти не би бмло стидно да код Немца наполицу радиш?. . — Те како! Одговори снуждено Вилињ, иа онда слеже раменима и онако полугласно додаде : ал шта знам ?.. Суђено је некоме да погине од пушке, некоме од топа, од сабље, а мени, попо, да под туђим плотом од глади умрем. .• И њему сиромашку потекоше сузе низ збрчкано лице. — Све ће још добро бити!.. Само за два три дана причекај и не дај земљу Немцима; за остало ћу се ја постарати. . . Кад му је Вилип обећао да ће по његовом савету радити, попа га благослови и оде право чича Радисаву. Старац се јако обрадовао доласку попиноме, а млађа че24 *