Otadžbina

372

ПОПА ТИХОМИР

љад пољубивши га у руку изнесе пред њега млека, сира и меда, и већ што је бог дао једној задружној сељачкој кући. — Узни, попо, понуди се, па баш ако си вољан, ево нека ти баба Макра изнесе и чашиду ракијде ? . . Кад је баба Радисављева изнела ракију , попа се лепо захвали, али не хте ни од чега да окуси. — Знаш, брате Радисаве, другим сам ти иослом дошао... А за јело и пиће, има још у Бога дана, најешћемо се и напићемо се. — Него онај несрећни Вилип увалио се у дугове, па сад дође време да прода и кућу и земљу, и то Немцимз !... — Па шта му ја могу , оче Тихомире?.. Ето и ти си га опомињао и ја сам му говорио, иа је ли кога послушао?.. Знаш кад оно лане у пролеће, дође време орању а оп пијан у биртији, продаде и коње и волове, па му земља оста неузорана;е па сад реци, попо, ко ће онакоме иомоћи?.. — Добри људи!.. доврпга попа Тихомир . . . Ти си, брат Радисаве, лањске јесени, лепу крајцару за продату храну примио, а ти ниси баш од оних, што своју тековину по биртијама харче ?. . Што не би ти његову земљу купио, него да је купују дошљаци, Немци ?.. — Јест, попо , али ја и сам имам толико земље да једва могу да је свладам — Да, да !.. рече пона .. . Ал имаш и деце и унучади, да су ти живи и здрави! Па кад ти они сви поодрасту, а ти ћеш тек онда впдети да ти је земље мало!.. А после ми не смемо допустпти да иам ови дошљаци земље откупљују, па макар се знали и ревенпти . .. Кол'ко имаш ти готовине ? — Ја, попо, рече чича Радисав чешкајући се зловољно ио глави . . . та знаш, могао бих за невољу саставити тако до три хиљаде шајна. — А кол'ко би могао чича Мата Срејин одвојити ?. . — Мислим, да би и он могао тако до две хиљаде . . . Али не знам па сигурно ? . . Додаде полако . . . — Е па и ја сам уштедио тако до једне хиљаде .. .