Otadžbina

попа тпхоашг

377

ник! .. Чини ли су мађије ли ? . . А бог ће знати шта је и како је? Текер видим да није добро!.. — А да те није ко опањкао у њега, драго моје дете?.. — Не знам, оче; онде су на снахијској нустари све сами биреши, људи прости, као и други паори, али су поштени и до сад смо се са свима лепо живели ... — А ишпан ?.. тгаташе попа узнемирен ... И ишпан је тамо на пустари ? . . — Јесте, оче!.. И млада застаде као да би се хтела нечега сетити . .. Јесте онде је и ишпан, онај гадни пегави шваба, што пам сваки дан но педесет пута опсује рацку веру, бога и сведа ! . . Ох, оче, сад се сећам несрећница ! . . Има ваљда три недеље како са мојим: Матом све нешто шапуће, и синоћ Је код њега седио скоро до пола ноћи; дође кући, ја хтедох да му свучем по обичају чизме али ми он не даде, свукао их је сам, после их је треснуо чак иза врата; то беше за мене тешко, пођох се разговарати с њиме, он је ћутао, а кад сам му се примакла ближе, он ме немилостиво отиште од себе; после ми рече потмулим гласом да сам .... Ах, ја вам то не могу казати, то што ми је он рекао, оче. .. ја то никад не ћу бити . . . — Ви сте муж и жена, ви треба да будете једно тело и једна душа, драго моје дете! Ти треба да идеш кући да се помириш с њиме, да га молиш, да га блажиш и да му опет кажеш да га љубиш .... Тако и само свето писмо ваповеда. Млада је сва дрктала од страха. — Кући ?. . рече упрепашћена ... Ах , оче , оче! Тамо се никад више не смем иовратити; та ето и кума Павла запитај нека ти каже, пгга је јутрос видео ?. . — Она не сме кући — рече чича Павле — убиће је несрећпик; та ето јутрос извадио је из чизме нож оштар као бријачица, да му га нисам истргао из руке распорио би ово јадно сироче. Пона Тихомир ћуташе замишљено, многе је мисли претурао по памети а није могао ни на једну да дође, која