Otadžbina

378

ПОИА ТИХОМИР

би сиасти могда ово јадно створење. Посде је опет стаде гштати : — Имаш ди мајке, иди ода, или други какав бдиски род ? — Никога више немам, оче! А и нисмо старином одавде из Линодиста; дадеко тамо преко Тисе, лежи седо одк) г да смо се амо доселиди . . . Стари кума Павле, онје сва моја својта и родбина .. . — Па лепо, чича Павле, а ти је за неколико дана прими к себи у кућу, док се он мадо поутиша; а и ја ћу колико сутра отићи на пустару, говорићу му, саветоваћу га; све ћу чинити кодико је у моћи једнога човека. Чича Павде се почеша по гдави посде слеже раменима. — Попо, драге воље бих моје добро кумче примио у кућу, ади видиш ја сам ти по ваздан и по сву ноћ на спајинској пустари, само ми је баба код куће, а шта ће јој она, и како ће јој помоћи, ако је онај зликовац нападне ?. , Него знаш учини ти души места, иричувај је за неки дан, док она себи службе не нађе; попадија тн је и онако умрла, имаш деце, да су ти жива и здрава па нека их она мричува, окрпи, измије, опере. . . А вредна је сирота баш као кртица. Попа ћуташе премишљајући о томе, и није знао на шта да се реши ? . . На послетку устаде разбуђен годемим саучешћем према стрададници. — Па добро — рече — добро, чича Павде, а она нека остане . .. Данас имам један погреб, те не могу с тобом на пустару, а ти гледај те з г граби времена и дођи сутра с колима да ме тамо одвезеш, јер ја кола немам . . . Чича Павле иољуби попа у руку, и оде, а попа узе младу за руку и одведе је у собу где су му деца била: — Ето, драго моје дете, забављај се за неки дан с децом, те ваљда заборавиш терет и тугу своју ?.. А посде додаде онако за себе.. . кад би се то заборавити дадо?.. Попа оде на погреб; а деца се скупише око младе и миловаху је својим ручицама по снежноме лицу; она их гле-