Otadžbina

Л011Л 1ИХ0МИР

379

даше пуна сестринске љубави а сузе јој блисташе у великим црним очима. Сутра дан тек што је подне превалило, дође са колима чича Павле. — Ево кола чекају, оче попо, ако си спреман а ми да идемо ? Има добар сахат касати до пустаре, а после се треба за времепа и вратити . .. Кад су стигли на пустару, нађоше Мату Брдаровог, наслонио се на астал и гледа замишљеио преда се. . . снажан је то момак био, тај Мата: широке груди, мишићи на рукама као да су од гвожђа ливени, лице је имао мушко, црте иравклне, само сувише оштре, јаке; јабучица испупчена, вилице широке .. . Све на њему показиваше ону продрзљиву смелост која би се иначе могла примити и за карактеристику целог народа. Кад је видео попа Тихомира, он се дигао с места, али га није смео погледати, нити га је пољубио у руку. — Мато, ти си своју добру жену злоставио — поче попа. Мата се трже као да га је неки ожегао, али ћуташе. — Ти си заборавио на своју заклетву, ти си погазио завет твој, ти си заборавио шта си пред Богом и пред људма обећао. Мата ћуташе, а лице у светога свештеника дође румено, очн му севаху од узбуђености. — Ти си био друга свог, свирепо, немилостиво; ти си ногама газио оно тело, које си љубио; које си се заклео до гроба љубити и од сваке беде и напасти штитити... Ти си... Мата га нотресеним гласом прекиде. — Поно, она је к...а!... Даље није умео говорити, оборио је закрвављене очи доле, и ћуташе немо, потмуло... — Ја сам читао свето писмо . .. иродужаваше ватреним гласом попа . .. Свако је словце у њему свето, свака реч истина, вековима освећена ... Јеси ли кад год погледао у очи твоје несрећне младе?.. У њима је написана невиност душе њезине, благост, кротост и она мученичка стрпљивост. . . Она је драги камен, који си ти у блато