Otadžbina

ПОПА ШХОМИР

881

Кад се стари попа предигао прва му брига беше да обиђе шкоду и цркву, а и остаду парохију. Празник светог аранђела се ближио, требадо је и водицу осветити — замотао је дакле свој дрвени крстић у петрахиљ, па се дигао на иосао. Уђе у школу поздрави се с учитељем, благосдови децу, прегледа их и врло је задовољан био што их је све на окупу нашао, а још више што је сваки из свога предмета разумно и депо на свако његово и учитељево питање одговарао. — Чија је ова земља коју ми радимо и обделавамо ?.. Питао је једно повеће ђаче. — Српска — одговори му дете. — А откуда ти знаш да је српска ? — Отуда, рече дете — што су је Срби од Турака оружјем освојили. —• А ко влада њоме? — Цареви аустријски, који и осталим круновинама ове државе владају. . . Другу децу је опет испитпвао из рачунице, из земљоииса и других предмета, и беше пун задовољства што ти будући грађани у свему тако дивно нанредују. . . После је ишао од куће до куће; где је нашао нечистоту покарао је домаћицу, где је видео раскош, укорио је мужа; где је паишао на распру и свађу гледао је да посвађене измири; бодесника је утешио, неутешноме је наду удио.. . Тако је радио честити отац Тихомир. Кад се дома вратио, Марта — тако се звада она прогоњена мдада — она га је на малим вратима са једним писмом у руци чекала. — Оче Тихомире, ово писмо оставио ти је спајински нандур, шта ли ће с тобом ?. . И попа је видео како се у младиној руци писмо тресе, опа је дрктада у страху да се што са добрим попом не догоди ?. . Попа прегледа, коверту на писму; види да је иреко жига ударен печат поште темншварске.