Otadžbina

ТЈУРАТЈ БРЛНКОВИЋ

391

рано почетком пролећа 1428 дође деспоту Ђурђу изванредни поклисар Султанов, на сву прилику Сариџа паша, који је и после чешће политичким послом у Србију долазио. Ђурађ је знао већ каквом посаобином долази султанов посланик. али га је ипак сјајно дочекао. По Халкохондилу турскије поклисар од прилике ово изјавио деспоту: „Султан је дознао да је Коџа-деспот преминуо, и да си ти узео да овом земљом управљаш. Како је деспот Стеван умрБО без деце, и како је сестра Стеванова била жена Бајазиту, деду садашњег султана Мурата, то на Србију највише права има султан Мурат, и на основу тога права ои је од тебе иште" (Сћа1сосћоп<Ша, сћ. XXX). Није нам остао записан одговор деспотов. Али га знамо но догађајима, који су следовали. Ђурађ је пресудно одбио такво иотраживање. С таким се одговором турски посланик вратио к султапу. Турска се војска одмах кренула пут Србије. Политичка је цељ турскоме походу била ни мање ви шше него да се освоји Србија и од ње начини турски =санџак. Непосредна је војничка цељ била да се освоји Ново Брдо и да се у њему задобије основа за даље операције. Но поред велике силе турске, која се одмах с пролећа 1428 згрнула око Новога Брда, један је део војске турске одређен био да опседне Крушевац, а један опет да облеће по околини, да обдржава свезу међу оним одељењима која оперишу, да прикупља храну, да плени, роби и пали. Деспотова главна сила као да је смештена била у градове. Али је извесно, да је нешто војске остало с њиме у пољу. С овом је војском он од прилике почетком Априла 1428 отишао под Голубац те се ту саставио с угарском војском коју је краљ Ж.игмундо довео, и које је било на 30.000. Изгледа и сва је прилика, да се деспот Ђурађ и краљ Жигмундо нису могли да споразуму о општем плану за операције. Брокијер који је толико прилике имао да се обавести о догађајима, тврди са свим пресудно, да се катаетроФа код Голупца не би десила да су краљ Жигмундо и