Otadžbina

ТЈУРАЂ БРАНКОВИЋ

393

Покушај, да се Голубац добије путем преговора пије испао за руком. Ваљадо је наставити опсаду. По брдима оео Голупда и с ону страну Дунава лежало је око 40.000 војника. већином коњаника. Ва ондашње прилике ово је била врло велика сила. Очевидно да се она није искупила само да Голубац огме, већ да по уговору између Србије и Угарске иде на југ да одбије од граница српских главну војску турску. Врло је могућно да је она несугласица између српских и угарских вођа о војеноме плану дошла отуда, што је деспот желео да се похита те турска војска која је опсађивала Крушевац и Ново Брдо у пољу изиенади, док су Угри с друге стране пре свега желели да Голубац савладају. Јога изгледа као да су угарске вође, рачунајући на растојање и врлетно земљиште које је између Голубца и Крушевца као најближе тачке где је тур«ке војске било, врло олако узимали потребу да се предузму мере предосторожности нротиву каквог изненађења. Међу тим су Турци опсаду Новога Брда и Крушевца живо настављали. У другој половини Априла неколико хиљада Турака добију заповест да се код Сталаћа укрцају у спремљене шајке па Моравом да сиђу у Дунаво. У исто време неколико хиљада одабраних делија добију заповест, да једним од оних брзих тајних ноћних маршева изненаде сриско-угарску војску под Голупцем. И доиста пред свршетак Априла једнога дана зором пронесе се глас да се по висовима око Голупца виђају турске чете коњаничке, да се приближује велика војска турска , да се и на Дунаву виде лађе турске. Појав турске војске тако је изненадио хришћанску војску да ју је ужаснуо. Уз то сам терен око Голупца и састав угарско-српске војске није допуштао да се ова брзо у нове бојне редове развије. У таквим приликама и на доглед турској војсци изда се заповест да се угарска војска нревози преко Дунава у Л.асловар. Овај покрет још већма распростре забуну међу хришћанима а подигне кураж међу Турцима. Громко халакнувши Турци навале напред. Пољски кнез Завиша добије заповест да са