Otadžbina

394

ђурах бганковиђ

шест хиљада Влаха коњаника и са две стотине талијанских стредаца (Ђеновљана и Ломбарђана) оружаних пј г шкама, уздржава навалу турску. Завиша се јуначки борио и јуначки и погинуо. Његове влашке коњанике , који су заузели били положај на једноме брду , бесне су делије турске исекле све на комаде. Али Турци не могоше тако лако да прегазе збијене чете стрелаца. Гађајући из својих тешких иушака ови су људи с успехом у неколико нуга одбијали јуриш турске коњице , и уираво они су заклањали повлачење војске угарске преко Дунава. У осталом битка се пренела и на таласе дунавске. Турске лађе удараху на галије, на којима се угарска војска превозила. Забуна и неред у угарској војсци у опште су били такви, да не само што су велике штете претрпели , него у мало што и сам краљ Жигмувдо није пао Турцима у руке. Том се приликом одликовала жена војводе Стевана Розгоњије, која је имала своју галију и са ње се мушки с* Турцима борила и лађама њиховим доста штете нанела 1 . После ове побеДе Турци пленише по богатоме Браничеву. Многи народ побеже преко Дунава у Угарску и краљ Жигмундо даде им земље, те их населише. Још тада се основаше српске насеобине у Св. Андреји, острву Чепељу и по другим неким местима. Не знамо засад на коју се страну повукла срнска војска од Голупца. Могућно је да се и сама дала превести у Л.асловар па после иа каквом месту ближе Београда прешла Дунаво. Сва је прилика да је деспо ' гледао да се што пре дохвати леве обале моравске. Деспот и срнски државници око њега имали су тешке дане да преживе. Погибија под Голупцем није могла друкчије већ деморалишући да дејствује. Изгледи деспотови, а с тиме и изгледи на одржање српске политичке екзистенције, смутили су се још теже. Кад је већ само .један односно незнатан део^

1 О битци к.од Годупца види Брокијера стр. 298; као и старије угарске писце. Од новијих, Наштег ОеасћЈсМе <1е8 Озт. Кејсћез I, 8га1ау г 6евс1псћ4е ТЈвдатпв 11,457 е1с.