Otadžbina

ЂУРАЂ БРАНКОВЛЋ

395

турске војске разбио велику угарску војску, каква је изгдеда имала деспотова војска, која је далеко мања Оида, да се са успехом одупре турској сили. Најгоре јејош било, 1ито је Годубачка погибија учинила сасма невероватним, да ће краљ Жигмундо, према ондашњем устројству у Угарској, бити у стању, или само бити вољан да састави нову војску и с новом надом на победу да иде иротиву Турака. Изгледи су 'Бурђеви у средини дета 1428 биди заиста врло смутни. Међу тим паде и Крушевац. Посада бранећи се докде је могла и узадуд даље очекујући да угарско-српска војска.удари Турцима с леђа, би принуђена да се преда. Одмах за тим иадоше и други мањи градови у јужноме крају деспотове Србије. На срећу Ново Брдо држадо се јуначки. Осим деспотове војске, без сумње све људи по избору, осим Саса рудара, који су биди вешти лагумисању , бидо је у Новоме Брду још и многО Дубровчана, стадно ту настањених грађана. У Дубровнику је унрав у првој половини петнаестог века срце иекако пуно и ватрено куцало. Чисто појетско осећање одушевљавало је најбоље духове његове; јуначко неко одушевљење струјадо је кроз сав народ дубровачки. Као вешти и одважни војници Дубровчани стекоше гдаса. Синови гдавне трговачке општине полажаху у све крајеве света, да сдуже не само као Финанцијски агенти него и као војници. Сдава појединих Дубровчана одсјајивала је на седу главу старог Дубровника, а млади нараштаји трудили су се да му ту славу не умале. Тако је бидо, да су се Дубровчани у Новоме Брду бориди и жртвовади не само за своје дичне и местне интересе у томе граду, већ и за сдаву своје општине. С ускликом „Осветлајмо образ Ду^бровнику!" Дубровчани, баштиници Новобрдски, потицади су на бедеме да одбију јурише јаничарске. Као што Орбини прича, деспот Ђурађ позније се у више придика изражавао, да су му Дубровчани Ново Брдо одржали. Свакојако, велика султанова војска, иоред свега уси-