Otadžbina

396

■ЕУРАЂ БРАНКОВИЂ

љавања свога, не могаше ништа да изради противу тврдога^, а јуначки брањенога града Новог Брда. Цедо је лето нротекдо у безуспешној опсади. Изгдеда није бидо још ни из дадека да ће град да падне , па како се већ и зима прибдижавала, то султан дигне опсаду и иоврати војску на зимниште. Каква ди је радост била међу јуначким браниоцима града, кад видеше где се турска војска повлачи! За.мисдимо заједан тренутак прилике, у којима се г Бурађ на свршетку јесеви те знамените 1428 године налазио. Србија на десној обалв Мораве била је већ у турским рукама; Крушевац, Стадаћ, Козник и други расински градови такође; богата топличка долина опустошена; земља робљена и паљена све до саме Сребрнице и рудничких планина; народ у след свега тога и нарочито услед погибије код Годупца, још јаче клонуо. Као што већ напоменух, најгоре је бидо, што при и онако дабавоме војеноме устројству у Угарској, није сада ни мислити било, да се на пролеће предузме нова војна противу Турака. У првој прилици где је Угарској по уговору ваљало да заштити Србију од Турака, она се за то неспособиом показала. Није било сумње да у Угарској има здрав материјал за јаку снагу: али се очито показало, да тај материјал није организован и да у својој суровој Форми не достиже да исцуни дужности, које је круна св. Стевана на себе узела. Краљ Жигмундо и угарске вође и саме су увиђале, да је пре свега потребна реорганизација војене силе у Угарској, Од тога доба па кроз пуних шест познијих година гдавна се пажња угарског сабора управо и покдањала томе питању.. Али ко је с јесени 1428 могао казати за колико ће време Угарска моћи своју војску да реорганише?! Знало се извесно да то не може тако одмах да буде, и знало се да се Србија сама са својом војском не може да одупреогромној сиди турској кад на нродеће на Мораву навади, У таквим приликама за Србију је најмудрије било, да гледакако ће с Турцима да се измири. Потреба овакве подитике тако је била јасна, да с угарске стране не само што нису