Otadžbina

424

ДЕМОКРАЦИ.ЈЛ

личности у највишем облику тај писац за тим каже ово: в Из досадашњег излагања, чистог органског нојма државе, њенога живота и њенога нрава, излази осим њене садржине још и тај закључак, да се из самога тога иојма не може објаснити нити идеја развића државе, нити Факт разних промена у њеноме ираву, нити најзад Фактичке разлике међу тим апстрактним државним правом и међу оним државним ира_вом, које поситивно постоји. Уз то тврђење долази још и то друго, да онај органски појам државе у себи појам и суштину државне слободе нити садржи нити додирује и да би залудно било, кад би ко хтео то из њега извести и објаснити." То су сопствене речи Стајнове. 1 У њима дакле сам тај писац нризнаје, да се његовим апстрактним „органским" појмом државе не може доћи ни до историје, пи до супротности, ни промена у државном праву, ни до слободе; а међу тим све то, та историја, та супротност и промена у држ. праву, та државна слобода све се то иалази у живогу саме државе, без тога свега тај се живот не може ни замислити, шта више све то по сопственим Стајновим речима „на сам живот државе битно утиче." И ми сад питамо : какву реалну научну вредност може имати таква деФиниција, која у себи нити садржи нити додирује, из које се не могу ни извести ни објаснити они карактерни знаци и они моменти који се вечно и неопходно налазе у животу, који битно — и на овоме је нагласак ! — битно утичу на живот оне ствари, која хоће да се деФинише? Доиста, по нашем скромном мишл>ењу таква деФиниција може имати неку доктринарну, али никако практичну научну вредност. Ми мислимо, да је ово што смо о Стајну и његовој деФиницији државе навели најјаснија и најеклатантнија спедоџба, како је оскудна, ограничена, ситна логика и највећега логичара и мислиоца, кад се по наслеђеној доктринарној навици силом улиње, да једном за свагда утврђеном „научном" деФиницијом обухвати оно, што се ' УегтсаШш^зЈећге I. Тћ1 стр. 27.