Otadžbina

ДЕМОКРДЦИЈА

425

жао чисто историјски продукт и појава не да обухватити, што у својој непрестаној историјској промени и у евојој бесконачној , недогледној зависности од непрорачуњивих удеса и развитака мора пробити ма како смишљени н скројени научни кадуп. Кад дакде сам појам државе није и не може бити никакав други до једино историјски, кад он сам но себи нити може да нам објасни промене у поситивном праву државе нити разнодикост њених индивидуалних обдика онда нам се и само намеће питање: од чега дакле зависе ти разни обдици и те непрестане промене ? који је то Фактор, што их производи у историји а што га нема у самоме појму државе као такве ? То дакде мора бити свакојако нешто, што стоји самостално уз државу, што се не губи у њој, што на против има свој сопствени живот, што има неодољиву ведику моћ, која државу образује, обдик јој и право одређује и мења, старо брише и ново ствара. Доиста такав Фактор постоји и тај је Факгор друштво и његов поредак. И сад тек долазимо до те тачке, где ће моћи да нам буде јаснији одношај, који иостоји између друштва и државе. Можда ће се некоме учинити сувишно, што смо се толико задрагади око доказивања, како је немогућно поставити неку сталну деФиницију о држави, како се ова може схватити само као историјска појава и т. д. Но ипак је то доказивање за нашу цељ нужно било. Нужно је бидо с тога, што нам је ваљадо пре свега уклонити и оборити једну веома замашну, дубоко укорењену а по својим теоријским и практичким последицама значајну доктринарну обману, која је мислида да је у појму државе исцрпена сва садржина људског заједничког живота, да је држава неки засебни независни створ, који се сам из себе развија и вечно сам себе опредељује и свима остадим животним круговима вдада; која је према томе мисдила, да је сва мудрост у томе наћи и иоставити теоријску деФиницију државе па на томе темељу саградити читаве теоријске системе, који