Otadžbina

426

ДЕМОКРАЦИЈА

нису ништа друго до логично извођење и разграњавање једном постављене деФиниције и у те системе онда мора да се смести тај целокунни разнолики и садржином богати живот народа и држава. Па кад се нешто у томе животу јави , што у самој ствари друкчије изгледа, но што деФиниција каже или што у опште не може у систем да се смести, онда се то за љубав систему игнорише или просто одриче, јер он треба да испадне округао, јасан и потпуно склопљен. И отуда је онда дошло , да је та обмана и та страст теоријског деФинисања постала непрестаном непрекорачивом сметњом, ради које је државни живот до данас још тако мало испитан и проникнут и ради које управо најважније тачке у животу државе остадоше тавне и необјашњене. То беше нарочито највеКа сметња, да се у државној науци једном дође до засебнога појма о друштву, друштвеним чињеницима и друштвеном покрету. Ту је дакле сметњу ваљало свакојако најпре уклонити и оборити, а опа се не може друкче уклонити до само тим путем, кад се једном за свагда докаже, како сви покушаји, да се држава сама за се и сама из себе теоријски деФинише, морају остати јалови и непотпуни, јер тај „чисти" појам државене може нас никако довести до тога, да разумемо саму историју, покрете и промене у поситивним правима истинског државног живота. За то смо дакле морали мало онширније говорити о тим деФиницијама државе. Прелазимо на друштво. Ми смо већ казали, како је то управо главни карактер, умни ступањ нашега времена, што је оно у самој науци дошло до сазнања и до свести о засебној екзистенцији неког друштвеног поретка и да почиње схватати уплив и владу тога друштвеног поретка над државом и њеним правом. Из тога сазнања и нојимања пониче онда у данашњој науци прво правило и то основно иравило, у коме се исказује одношај између друштва и државе, а које гласи: све поситивно државно право и његова промена постаје из једног Фактора, који но себи и за себе стоји самостално уз државу, а тај је Фактор дру-