Otadžbina

438

ГЛАВА ШЕЋЕРА

„Стани , браде , молиш те!" устави га. господин. „Шта ћеш?" „Би ли ти то шени продао?" „Не шогу треба ши, како ћу иродати!" „ Ади шолиш те , браде, продај ши !" ,Не шогу ја — треба шени сврдб." „Добро ћу ти пдатити." „Аја, не шогу никако," рече Радан и пође. „Аша шолим те , брале , станп !" Радан опет стаде па као затежући се рече: „Та оно , ја ти шогу баш и продати; само, бојим, да не буде за те скуио ?"' В А шта цените, браде?" уиита господин, радостан што Радан нристаје да прода. „Две рубље." Извади госнодин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо. Завирп у кода, па видев торбу са стварима , упита „А шта ти је , браде , ово ?" „Ето торба !" рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мадо ударен обојкош. „Знам , знаш.. .. Него шта си то накуновао?" „Опанака, соди и још што шта." „Па ви то шећете у парчадша со у једо ?" упита господин разгдедајући крушан, соди ; „је л'те?" „Туцнемо је мадо па онда." „А опанке кад ндете у цркву?" „Ја, кад идемо у цркву." „Други пут идете боси?" „Јес, други пут идешо боси." Одговараше Радан , тек онако — нек се говори којешта. „А не бојите се змија, кад идете боси ?" „Јок не бојимо се!" Господнн у том разви један замотач у торби , на рече као чудећи се: „Гле, где ! Та то је гдава шећера !" „Јес , гдава шећера !" „То за кафу ваљда?" „Ја, за каву." „И градите сдатко , штрудлу, лукумиће , гурабије.... је л'те ?" „Јест, то ће капетан градити. У нас хвада Богу то не граде."