Otadžbina

ГЛАВА ШЕЋЕРА

439

„А имате капетана ?" „Имамо ја !" одговори Гадан већ излазећи из стрпљења. „А има ли деце ?" „Има двоје троје. ..." „Па то сте њему купили гдаву шећера ?„ „Јес — њему." „Е , е, вј'1те, то је лепо — кад сељани воде тако своје старешине." „Лепо је." „А куииди сте за ваше паре?,, „Није. Он је дао " „Да, да за његове паре купили сте. Лепо , депо..." „Внте, он ће то да гради деци дукумиће." „Хоће , хоће да гради, ја !" рече Радан, па га онда упита: „А бога ти , не замери што ћу те запитати , шта си ти?" „Ја ? Је д'те ?" „Јес тн , шта си ?" „Ја сам , знате , проФесор." „Тако! Ти си провесор што учпш оне старије ђаке ?" „Да, да," одговори проФесор. „Е да си поштен , брате!" рече Радан на га погдеда тако сажаљиво што је онаки ; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: „Боже, па и оно јадно учи некога !" ... И ошинув водове пође и рече : „У здрављу, господин провесоре!" „Сервус!" рече проФесор. „Да си користан да бог да !" удари Радан већ да се спрда. „Сдуга сам!" рпече опет роФесор кдањајући се и држећи сврдо. „Хајд тако право — на камен стао!" рече Радан и зацену се од смеја. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у Дубрави, а већ даље дако му је. Кад се мадо поодмори. .. . стићи ће нонајдак. Бидо је већ бдизу по ноћи. У механи у Дубрави седи још некодико њих из обдижњих седа. Неко пије вина, неко ракије; неко погађа „попа", а неко „у кајиш." Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. „Добар вече вам, браћо!" назва свима скупа. »Бог ти помого, Радане! А одакден ти у ово доба?" упита га један, што већ беше забб прст у кајиш, и погдеда Радана. „Ниси погодио!" викну онај што држи кајиш: „Дај цванцик!" „Баш си баксуз, Радане!" рече онај што беше забб прст,