Otadžbina

АТМОСФЕРЛ

445

цијом угљена (горењем) под парним казаном топдота ствара а ова после у механичан рад претвара, исто ово бива н у теду нашем оксидадијом његовог угљеника и водоника. — Кад атмоСФерски ваздух удишемо, онда његов кисеоник предази у крв, те се крвотоком по цедом организаму разнесе, да ту свој оксидациоии процес доврши; он се једини с појединим деловима тела нашег, и најзад им угљеник оксидише у угљен-диоксид, који кроз плуће издишемо, а водоник пак у воду предази. Ово горење (оксидисање) тела нашег једини је покретач живота нашег, јер топлоту п механичан рад оиажамо у свима оним деловима тела где крв кружи, где дак.ае оксидација вдада. Сад би се могли запитати, да ли само кисеоник има ту особину да номенуто горење одржава, пдп може бити поред њега судедују и остади дедови ваздуха? На ово питање дако ћемо одговорити; ваља нам само атмосФерски ваздух на његове дедове раставити, па да сваки за се испитамо. Азота имамо највише у атмосФерском ваздуху, као што нам анадиза покава, па је чудновато да он никаква утицаја нема на процес горења. Један опит потврдиће нам ово: Ја сам напунио ову Фдашу чистим азотом, па видите како се ова свећица у њему гаси. Да и на дисање нема азот никаква утицаја види се из тога што он удисајем не предази у крв, него га непромењена натраг у атмосФеру издшпемо; а кад би какву животињу у атмосФеру азота унеди, брзо би угинуда. Овде нам ваља поменути, да азот није за дисање отрован. Животиња угине у њему само с тога, што кпсеоника нема, као кад би у безваздушном простору бида. Да азот није отрован за дисање види се отуда, што га у атмоСФери тодико много има, па опет за то можемо у њој живети. Као год што иам беше дако доказати, да азот не судедује ни укодико ири горењу и дисању, т. ј. да нпкаква утицаја нема на процес оксидације, исто тако можемо дако доказати и то да је баш кисеоник онај едеменат, који поменути процес подстиче. Ви видите овде некодико празних Фдаша — да се и ја обичним изразом носдужим — оне су чистим кисеоником напуњене, и на њему ћемо сви заједно неке особине његове опажати. Ви се још опомињете како се ова свећица угаси мадо час, кад је у атмосФеру азота унесох,а сад иогаедајте с каквом интензивном светдости горн у чистом кисеонику. Ви видите ово дрвце што му жишка на ваздуху дагано тиња; она би се у азоту са свим угасида, а ево како ће у чистом Кисеонику на мах у пдамен букнути. Сумпор гори на ваздуху пдаветникастим пдаменом којп се једва види; ево ја ћу упадити нешто мадо сумпора у овој ка-