Otadžbina

* 446 АТМОСФЕРА шпчиди, и ви му пламен отуда и не шдите, али гдедајте како лепу ндаву светдост у кнсеоннку одаје. Мадо час видосте да п гвожђе у кисеонику гори. Ја мисдим да вас ови опнти одиста уверавају да је кисеоник онај едеменат, који горење подржава) но ја ћу вам показати интересантну светдост ФОСФора кад у кисеонику гори, — одиста нам очи засени јаким бдеском својим. Кад погдедамо на ово, да се при гореву једино кисеоник с горећим тедом једиви и да азот никакву удогу при томе нема, онда нам је нојамно за што ова теда горе интензивније у чистом кисеонику но у атмосФерском ваздуху, где је кнспонпк онако јако с индиФерентним азотом разређен. Да је кисеоник исто тако извор нашој животној тондоти и нашем механичком раду, т. ј. да је обоје ово продукт оксидације његове имамо пуно доказа. Довољно је ако само поменем, да ми без кисеоника. живети не можемо, јер у том сдучају пре, стаје оксидација у теду нашем, а тиме је обустављен онај мотор живота нашег, и такво је тедо мртво. Азот и кисеоник јесу дакле гдавни састојци атмосФерског ваздуха, а видесмо и то, какву удогу играју ови састојци ваздуха, нарочито при разним процесима оксидације. За овим указује нам се још једно друго питање: да ди су азот и кисеоник у атмосФерп нашој хемијски сједињенн или само механички изме шани? Знајући квантитативни састав ваздуха, сама теорија хе" мије казује нам, да ваздух није хемијско једињење, ио механичка смеша поменутих гасова. Сва позната гасовита теда хемијска тачно еу проучена, па је на свима опажено то правидо, да се 1 запр. једнога гаса једнни с 1, 2, 3, 4 и т. д. запремина другога гаса, па ово правидо вреди и за сва азотна и кисеонпчна једињења. Азот и кисеоник находимо у ваздуху у таквој сразмери, у каквој се они не могу хемпјски јединити. Осим овога кад кисеоник и азот у оној сразмери измешамо, као што се у ваздуху находе, не опажамо никакве знаке хемијског једињења, а та смеша има потпуно особпне атмосФерског ваздуха. Најјачи доказ да је ваздух смеша а не хемијско једињење, изводимо из тога што у водама находимо сразмерно више раствореног кисеоника но азота. Кад би та два теда бида у ваздуху хемијски сједињена онда би се и у води у истој сразмери растварада. Но поред свега овога што је ваздух смеша, опет за то он има свуда истоветан хемијски састав. Испитиван је ваздух из највећих дубина и с највећих впсина, па је свуда нађено да кисеоник и азот стоје у истој сразмери. Мадо час видећемо узрок овоме. —