Otadžbina

АТМОСФЕРА

447

Видесмо дакле да се при горењу, дисању и трулењу атмоСФерски кисеоник троши; том се пршшком једини с угљеником разних тела, претварајући се у угљеи-диоксид. Колика се огромна колпчина атмосФерског кисеоника троши при овоме, и колико се тиме угљен-диоксида ваздуху даје, оценићемо из ових података: 1 килограм каменог угља троши придиком сагоревања 2,4 кидограма кисеоника, а то чини 1650 литара угљен-диоксида (=8000 литара ваздуха) градећи 1400 литара угљен-диоксида. Један човек троши на сат 24 литра кисеоника (=115 литара ваздуха), а нсиушта за то време око 21 литар угљен-диоксида. Ако помислимо колико горива сваког дана изгори, колико људи дише и на колико се других страна кисеоник троши, онда ћемо појпити с једне стране огромну његову, а с друге стране огромно стварање угљен-диокснда. — Из овога нам се намеће једно питање, да ли се потрошњом атмосФерског кисеоиика његова количпна постунно не смањује? и ако то бива, колико ће трајати, па да ваздух не буде више угодан за дисање животиња? С овим питањем стоји у свези и ово друго питање: да ли у след потрошње кисеоника атмосФерског не расте количина угљен-диоксида, ко,ји је производ поменутих оксидационих процеса? Да би на ова питања одговорили, ваља нам да знамо прво колико се троши и колико има кисеоника у атмосФери нашој. Средња висина барометра износи 0,750 метра (750 милиметра), по што се одбије притисак водене паре. Тако дакле сува атмоСФера тежи толико, колико би тежио један слој живе од 6,370284 метара, и према томе је израчунато да атмосФера има преко 4 трилиона кубичних метара ваздуха оне густине, коју има на 0° и под нормалном висином барометра, (760 милиметара), а то чини нреко 5 трилиоиа килограма. У овој количини ваздуха има кисеоника око 115 трилиона килограма = 804.200 билиона кубичних метара = 804 трилиона литара. Узмимо да један човек троши на 24 сахата 580 литара кисеоника, то онда на годину износи 212 кубичних метара. На целој зем-Жи има око 1000 милиона душа п они троше скупа годишње 212.000,000.000 кубичних метара кисеоника. У атмосФери има 804.200 бидиона кубич. метара кисеоника, и од њега се трошп годишње на човечије дисање гвоЂооо- Узмимо да се на остало оксидисање (дисање животиња, горење, трумење и т. д. троши кисеоника још девет пута толико, то онда укупна потрошња. кисеоника на земљи нашој пзносп з 80 ' 000 , т. ј. за толико се смањи атмосФерског кисеоника сваке године. За иљаду година смањиће се дакле за Као што видимо потрогања атмосФер-