Otadžbina

470

књмжевни преглед

Други разлог је друге нрироде. Мисдимо да не ћемо изнеиадити чнтаоца, ако му кажемо да је овакав роман оно исто што је н. пр. облатна за кннин: кинин је горак, па га завију у обдатну и онда се већ може прогутатн. Наука је сувопарна за прндичан број људи, па је завијају у роман и онда се већ може прочитати. Добра публика сувише је нежна да би могла читати „головоломие" научне трактате, или је читањем свакојаких „Монте Христа" „Клетава полуделе" и т. д. размажеиа, па не може да чита иикакву другу књигу осим оие у којој се најћудљивија судбина игра с најблагороднијим „херојем" п с тако исто најбдагороднпјом, „херојињом." Добра пубдика има већ своје писде који за њен рачун, т. ј. за убијање њеног времена, измишљавају и Фабрицирају свакојаке гдупости и бесмисдице Резудтат је свему томе да се у доброг деда пубдике створио апетит само за романе. За то морају паметни писци да обдаче своје идеје у Форму романа, те да им тако прибаве више читадаца. Могли би смо наводити још доста разлога који правдају Ж. Верна што ,је писао просто романе с јестаственпчким садржајем, а не озбиљне или бар популарне јестаствепичке списе, али ми држимо , да нам то много доказивати није сувише потребно нарочито за српску књижевност и за околности које пресуђу.ју како да се ради на књизи у Србији. Обзири на пубдику која не тражи у књизи одговоре на питања о којима и сама мисди и за коју се не може претпостављати ни јпретходно знање ни умна снага да из растуреног књижевног издагања скдопи цедокупну мисао, обзири, ведимо, за таку пубдику, морају бити у нас много већи ио на другом месту. А ти обзири правдају што дакше и што простије издагање науке. Још сенаједном месту морамо зауставити код самог оригинада, па ћемо онда прегледати српске иреводе. Кажу, да Ж. Верн, новелистичким претеривањем у својпм снисима наводи неуког читаоца да озбиљно поверује у све што му се прича, и да се на тај начин његова дела резудтују у просте нрпповетке, које већ нису само средство за исказивање идеја. Очевидно је да би веровање у могућиост одласка на месец било у стању да потпуно забуни мозак једноме човеку. Тако је и иутовање проФесора Лиденброка кроз вулканске ходнике, тако је и нутовање у Наутилусу капетана Немо. Ади, и ако је то тако, онда је тако само онда кад се чита без икаке пажње, иди још пре, кад се слуша „приповетка" од онога који је прочитао књигу а не разумео ствар. У остадом ми не мислимо за ово бранити Ж. Верна, ади и не сматрамо то за ведику ману тим више што оно што читадац изнесе из читања не зависи само од књиге но и од читаоца. А глуп читалац може наопако схватити и најпаметнију књигу. Сводећи све досадање у закључак ми н|дазимо да су Ж. Верновн романи прекрасна дектира за све редове пнтедигенције и ми се радујемо, што те романе видимо и у српском преводу. Ади какви је српски превод? Што се тиче избора, то морамо рећи да је добар. Ако су