Otadžbina

КЊИЖЕВНН ПРЕГЛЕД

471

све Ж. Вернове књиге добре, може се рећи да су му ове, које су преведене на српски, најбоље. На жадост више немамо добрих речи за српске преводе. Ново-Садски нревод ,Пет недеља у бадону" није погрешан ал.и вије ни добар. Као да нисмо у 1875. години, надазимо у њему н речи: множествено число, уиечатљење, местоименије. и т. д. Но тек београдскп преводи долазе до вршка детињске књшкевности. И о томе хоћемо мадо више да прозборимо. У нас се прилично раширило мишљење, да је превођење дак занат, и да не треба много утрудити своје госпоство иа да се преведе читаво дело страног писда. Такви се преводи и јављају већином у нас у последње доба. Једва да је преводилад најскромније познат с језиком са кога преводи, али куражи има довољно п та кураж, потпомогнута срећним околностима (н. пр. нодлистак политичких новина итд.), чини, те он издаје својпревод. Ово што смо рекли никако се не сме рећн за честитије преводе које имамо у нашој књижевности; али се потпуно сме рећи за београдске иреводе Ж. Верна. Ми смо рекли да од његових дела пма у српском преводу „Путовање на месец" и „Штовање у средину земље". Ми треба да узмемо реч натраг. бво што пролази кроз руке српских читалаца не сме се назвати превод Ж. Верновог дела. Тојепросто једна гомила реченица без смисла и без памети, изопачавање и накарада онога што стоји у Француском оригиналу. У овом погледу најгоре стоји „Путовање у средину земље." Бар „Путовање на месец" није него четвртина целе књиге, па ни срамота није велика, али „Путовање у средину земље" требало бп иросто превести из нова, а садањи српски иревод закопати дубоко у блато наших књижевних накарада. Да би читалац увидио и сам каквп су српски преводи, ми ћемо овде исписати неколико нримера Франц. текста и српског превода од једне и од друге књиге. Ево перла из „Путовања на месец". Саопштавамо их без реда јер у таквим преводима и нема никаква реда. — У загради је нревод какав треба да је. ФРАНЦУСКИ ОРИГИНАЛ СРПСКИ ПРЕВОД „Уоиз агпуегег а сес1 ^ие, „Ви ћете доћи до тога, да 1ог8дие уоћ*е 1зои1е1 зега зиШ- ће ваше ђуле бити врло тромо, затеп! 1ошч1, уоиз пе теИге/ ако му се не придате барута" р1иа с!е рош1ге с1и 4ои1" (стр. 92.) (стр. 65), (на послетку не ћете ни метати барута, кад направите довољно тешко ђуле). „Је <Нга1 ^ие 81 топ тогИег ,Примећујем да ако би се мој п' еи! раз ес1а!е." 70. мерзер разбио" 51. (Али да није прснуо мој мерзер!) ,Ма1з пеи! с!о11аг 1а Нуге, ге- „Девет долара Фуната ! упита ридиа 1е тајог, с|1п пе зе геп- мајор, баш се не може лако наћи, с1аИ раз ^асИетеп!, с'е§1 епсоге јерму јеценаврловеликастр. 56, И11 рг1х епогте." 77. (Али и девет долара за Фунту. одговори мајор који не попушташе, то је опет прескупо)