Otadžbina

ПОЗОРИШТНИ ИРЕГЛЕД

477

засдужидо тодики обзир ? Зар створење, што љуби Миденка, представиика свога, што је добро, лепо и млитаво, зар тако створење може, зар сме љубити таког оца толико, да зазире од брака без његова бдагослова ? Па ииак се г. Бан усуђује тврдити . да је љубав , главна страст у његоној трагедији ! Вредно је чути, како се г. Бан у иогледу размеће : „ваша катастроФа љубави," вели „доследно истиче из мржње, којом је трагедија испреплетана, а напротив у Шекспира произведена је случајем, што писмо фра Лоренца није стигло на време Ромеу. Дакле 1Пекспир је шепртља, а Бан је — пан, (молим слагаче да пазе на разлику између „н* и „њ", иначе би било са свим налик на истину.) Г. Бана није никад ружила превелика скромност, али оводики дефицит скромности бадава ћемо тражити у северној светској књижевности. Дакде су у Шекснира „произведене катастроФе случаја?" А знате ли ви, шта је то случај, г. Бане? Та ви, наопако ни тога не знате! — Случај се зове, на позорници онаки догађај. кога ни гледалац није могао предвидети ни сдутити; а ако је таки догађај , да га само једна иди друга особа у драми није предвидела, онда то није случај, онда чим се догоди, сваки гледадац помисди : Е , па на то је требао помишљати, с отим је ваљало рачунати! — Ако је случај, што Ромео поред онаких околности није добио иџсма, онда је и то случај, што при катастроФИ у Бановој трагедији Добросдављева иушка, с погдеда на ондашњу примитивну Фабрикацију пушака, није слагала. У том истом ставу свога властитога панегирика веди г. Бан о љубави у своме делу : „Цељ је љубави брак, а трагично средство, или препона браку, мржна је." Љубав је кроз целу трагедију у непрестаном јавном двобоју, иа најиосле браком иобеђује ; али у самој иобеди налази иод тајним ударц^м мржпе трагични конац. Са забдудама, којима је само једини тај став Банове обране наведен, у свези је и оно, што г. Бан (у 25. броју „Беогр. нов„-) веди о вишем смеру, што га је имао пред очима замишљајући ову трагедију. Он ми се руга, што ја нисам опазио разлику између њега и Шекспира у самоме „типу" љубави. Он вели, није хтео да прикаже оне земне, страсне, само што не рече срамотске љубави као Шекспир, јер така љубав не би била словенска ; он је много више смерао: хтеде нам приказати слику чисте, надземне, анстрактне, словенске љубави 0 таким стварима ја , наравио, немам ни појма. Пре свега ћу се, с допуштењем г. Бана, посумњати о томе, да је „цељ љубави брак." Г. Бан је, истина, човек ожењен; ја, на жалост, још нисам. Он је и млого старији те по томе и у љубави искуснији. Па ипак ја имам казати, да се г. Бан љуто вара, па да у том варању лежи једна од нехотичних трагичности његове трагедије, што мисди, да је „цељ љубави брак." — Брак јесамо најзгоднијп погодбени обдик, укоме љубав може постићи