Otadžbina

520

СТЕВАН ДУШАН

— Сваку ћу ти коштицу мало по мадо смрвити, ако драге воље не признаш све што сте кували ! — Моја душа није у вашим рукама! — рече јадан старац, па се онда стаде тихо молити Богу — Господе, нек ме мимоиђе ова чаша ако може бити ! — Нека ти сад помогне твој Бог! — викну Тимур, па га зграби и положи на мучилиште, — Трчи те јави његовом Величаству да га очекујемо у судници! — рече краљица тихо грчки једноме од својих слугу, а кад овај отрча, она додаде гласно — Тимур Оглу^ ти знаш да неси више у мојој служби! За свако твоје насиље ти ћеш одговарати не само пред Богом већ и пред нашим земаљским судом ! — И ја ћу одговарати, светла круно — одговори верна слуга смејући се, па онда стадоше везивати ода Андонија. Преко свакога зглавка на удовима, преко груди и преко грбуха наместише му широке гвоздене појасе, а испод мишце, испод леђа, испод лакатних костију, исиод крста, бутних костију и цволика наместише кратке али дебеле гвоздене стубиће који ношаху мале гвоздене тањириће на врху. Кад је машина кренута да ради, гвоздени појаси иритискиваху ухваћене делове на ниже, а стубићи подизаху кости које у средини подватили беху право у противном правцу у вис. У пркос велике и снажне душе коју имађаше отац Андоније, у ономе тренутку кад отпочеше муке, није могао да уздржи јаук, који срце раздираше ... Али у људи који га метаху на муке, као да не беше срца ! — Краљ иде, — рече на један иут краљица Тимуру — покрите га чиме,изатворите капке на прозору! И Тимур брзо нађе некакво парче свите (чохе), довољно велике да покрије и мученика и мучилиште и самога мучитеља који је затезао справу. Краљица брзо изиђе краљу у сретање и заустави га сред степеница.