Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

521

—• Светла круно — шапуташе му краљица — по ономе што је отац Андоније до сад мени признао, као да ћемо страшне ствари чути о нашем несрећном Душану. С тога бих ја молила високо ти краљевсгво, да у судницу не пушта никога осем нашег дворског судије ! — Душо моја — одговори јој Дечански тако исто тихо — како си добра и на спрам твојих непријатеља! Бог ће наградити твоје милостиво срце! — за тим се краљ окрену дворанима који иђаху за њим па гласно рече. — Наша је краљевска воља да при овом суђењу, у коме се на несрећу суди један од највернијих и најбољих слугу дома нашег, буде само наш дворски судија Стеван Политис. Остали ћете ме причекати у дворишту! Сви се поклонише краљевској вољи, и сви осташе у дворишту, само Стеван Политис уђе за краљевским паром, па затвори врата од суднице за собом. Сад беше тако помрчиаа у судници да се једва распознавало где који стоји. Тек што Дечански седе на столицу коју му подалеко од мучилишта наместише, а зачу се глас оца Андонија: — Јаох, признајем, признаћу све ! — Видиш ли, светла круно — уграби краљица Марија да каже —• како кривац одмах, чим је угледо твоје светло лице, признаде и без питања судије. — Видим, краљице моја — рече краљ — и на лицу му се познаје да се јако каје за издају коју ми је под старост учинио. Али он је целога живота свога учинио толико услуге краљевству нам, да ћемо му бити милостиве судије. Политису, чини твоју дужност! Сиромах Стеван Дечански ! ... У опој помрчини, и пеговим очима, он чак види израз на лицу покривенога мученика!... Дворски судија приђе мучилишту. — Оптужени, признајеш ли, да си са свом млађом властелом подговарао младога краља да подигне оружану руку противу рођеног оца краљевства му ? —