Otadžbina

кнвз мнлош

541

Први кмет Е па знаш — Милош — он је војвода —' Шта да ти речем — народ слупта га. Шолер Милош је мудар а и храбар је; Он народ љуби — али човек је Старац Јест Милош вредан наше љубави. Молер Он народ воле — али — човек је Па може и он погрешити кад. — Ваша је дужност, да се онрете Кораку сваком што би повео II вас, и народ , иа и њега баш, У проиаст — понор Сви То сви хоћемо. Старац Ја идем одмах нашем војводп Па ћу му рећи — ја се не страшнм : Ко боја хоће — ето планине — Хајдука доста нек се бнју сњим; А ми смо раја, ми хоћемо мир. Ајдете, децо (Свн оду) III Молер Почетак није баш за осуду, И боље биће само нолако. Нож јс већ срцу нравце пошао, За тренут који жнвот пресећ'ће, А тренут није жртва велика, Ако он само жртве обара За које чптав занлакаће век.... (Пође , па стане) Милош је мудар, а ти, Молере ? Е, н ти богме не смеш бити луд. (Оде) IV С иротивпе стрине долази гомила оружаних људи. Носе оружје, турбане, ћуркове и други ален. Први сељак Хоћеш ли пристат сад на размену? Други сељак Главу бпх дао, ал оружје не.

Доста сам, брате, муке видео, Док стекох овај дивнн џевердар. На мојој руци, (Иокааује му руку) Видиш, познадох, Шта вредн пољуб уста његових. Пр ви сељак Рани те Турчин? Други сељак Рани ме н ас. Алн сам чалмом с нусте тиквине Завио рану да је преболнм. Крвљу сам турском рану испрао, А то је, браћо, понајпречп лек За српске ране, и за српски бол. Први сељак Јест тако, то је, веруј, истина. И моји стари, мен су причали Све баш то исто, што нам рече ти. Други сељак Рајића ево где нам долази. У Рајић дође Први сељак Ој, брате Јово, одкуд тако сад ? Када си стиго? Где си путово ? РајиЛ Е мало послом, као човек знаш. Јесте ли здраво, јесте л весело ? Сви Здрави смо, видиш, па и весели. Први сељак Јеси ли видо нашег војводу ? РајиК Од њега идем, он н рече ми : Да вами кажем, да сво оружје, Што сте у боју иређе добили У подрум његов однесете сад. Што не мож' статп то понесите У манастир. Први сељак А ћурак овај, и ове чалме, Шта ћемо с њпма ? Зар у манастир ? РајиК Ћурак на леђа — ча.ше у ватру —■