Otadžbina

542

КНЕЗ милош

У манастир иемој носити тај тад. Да вере наше скврни светињу. (Сељак огрне ћурак, а чалме баци у ватру. Оду сви) VI 1 Ј а,јиК (Погледа на страну) Мало час видех, иође потоку. Срце ми вели да ће брзо доћ. Еако сам жудан да јој ока видим, И усташца њених да зачујем збор. VII Смиља долази с крчагом у руци ТајиК 0, Смиљо моја, цвете мирисни! Смиља А ти си, Јово, добро дошао! Јеси ли жудан куће, родбнне? ТајиК Тек више тебе, нег куће моје. Јеси ли здрава — ведра, весела? Ал за што питам што видим и сам? На твоме, ето, свежем образу Цветају руже бајна мириса. (Приђе јој) Смиља Сузама мојим ја сам до сада, Румено ово цвеће залила. Баш за сво време, док си путово, Често сам твојој кући хитала, Да твога боног оца послушам, II а сам и за те кад-кад питала, Ал ретко гласе ти си шиљао. ТајиК Е тако до сад бити мораде. Још овој земљл не стекосмо мир, А борба и рат — чудан је занат, Па човек мора, друкче не може, Да презре живот — кад смрт поздравља Сваку му стопу, сваки његов крок. Смиља Када се само дома поврати! ТајиЛ Тешкоће пута ја сам сносио Са смехом наде чиле младости,

Ал мисо на те, цвете убави, На твоје сузе, твоје душе бол. То ми је, веруј, душу тровало. Јеси л се , Смиљо , зажелнла већ Вереника свог ? Смиља Не питај то. Твога ме оца увек беше жао, И стар је, и слаб, иа се намучи. На тебе ја сам тада мислила: Е да је сада дома одкуда Тугу бп своме оцу олакшо, И терет вељи ломне старости. ТајиК На мене ннси помишљала зар? Смиља Много ме ниташ, да мало речем. Срце је моје доста зборило, Ал тога збора не сећам се ја. ТајиК А за што тајиш ? Што срце крије, Образа твога илами казују. Смиља Шта да ти речем? Рекох истину. У сузи мојој ја сам давила Све моје слутње, моју бојазан. И колко суза ја сам пролила! ТајиК Да ти је свака суза канула У нонор морски, не би ни једне У мору било шкољке сићушне, Без дробна, је ли, Смиљо, бисера. Смиља Та тн ћеш знати да ти не речем. Плач ми је бпо песма обична, А вреле сузе ђердан бисерни, Којпм сам прса моја китила. ТајиК Жао ми тебе, али још внше Тих твојих, Смиљо, лепих очију. Све што је било црних сномена, Све ће то скрити брзи заборав. Смиља Суза је тузи највернији другТајиК У срећн зло се заборавља већ, Споменн теби само остатпе.