Otadžbina

564

ПУТОВИ У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

и као да је она стајала на овоме путу, који је ишао и» Кремана косом пданинском нреко Ивиде на Рвзав, оданде на данашњу Плочу караулу и после силазио се у Вишеград на мост Дрински. Веза подгорине Скрапешке на јужној страни и подгорине Колубарске на северној страни планина граничких ужичкога и ваљевскога округа, ишла је по свој прилиди на римско насеље у Душковцима па онда на Беглуке испод Маљена поред Страже (брда изнад Дивчнбара) у Ваљево, или на Маљен па у Љиг. Оним путем на БеглЈ-ке могло се у рату за наше ослобођеље проћи којекако с колима, а саставак Ужица, једнога града, са Рудником, другим градом, — ишао је на Маховско брдо и Гојну Гору преко косе Алиловића (?) у Каменицу реку. И овим су путем одонуда догоњени топови за Ужице. Чачански округ, како данас изгледа но своме положају и саставу, имао је по свој прилици највише живота у доњем своме крају, и то у трнавском, карановачком и драгачевском срезу. Но мимо свију саобраћаја, о којима тешко да би се данас могло наћи трага, а негда их је морало бити, несумаиви знак имаде у граду Магличкоме и Брвеници, — да је некада ишао главни саобраћај ушћа Иброва и Поморавља сајугом: Албанијом и Македонијом — уз Ибар, и градић у Магличу у самоме склопу био је посада и стража његова. Једном причом доводе мешћани у свезу пораз војске на Понору са краљевом војском која је стајала у Магличу. Остали делови овога округа, осем можда Рудна и Граца, тешко да имаду старије прошлости од доба наших краљева. Ова места, као год и горњи делови ужичкога округа, и ако могу имати још доста трагова старих кућишта на данас опустелим местима, — и опет су по моме мишљењу, увек бивали станови онима, који су седили и господарили у жупама доле, — а никад оволико нису били насељени колико данас. Још један траг старога несумњивога саобраћаја и жи-