Otadžbina

ИУТОВИ У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

555

вота у ужичкоме овругу, нашао сам на каменоме мосту Увачкоме у Сјеништима, који је на жалост у доба ограничења са свим порушен. Некада је овај пут морао особито радити, док је стари Влах био за себе иредео, нодељен на 4 кнежине са главним местом Новом Вароши. У опште, ове данас толико усамљене и остављене лучиде Увчеве, у неко доба биле су рађене, и опажају се трагови старих винограда. Трагови веза десне и леве стране Дрине, — данас су можда они исти нрелази на скелама који су и пређе били, само што су нека места од доба заграничења затворена. Мени су позната ова места, где се пређе много прелазило и то на Рогачици за Сребрницу, на Бајиној Башти, Рачи и Тисовој ћуприји, једноме месту на Дрини изнад Бесаровине. Ово последње место особито било је превозно место свима онима, који би ишли из вишеградскога кадилука на Мокру Гору и Плочу (данаш. караула) за у Осат и у Зворник, јер је то нречац. Чувени стари Дрински мост камени од 11 ока у Вишеграду, по моме мишљењу, највише је ради саобраћаја Србије и Босне, док је мост дрински на Гораждама био на староме путу херцеговачкоме с Косова у Босну. Судећи по рударским траговима у Радз г ловцу, имену „Самовову" и Истопини у Црној Реци, као и по причама о старим рудницима онамо, — у пеко доба био је и овај најгорњи, данас скоро пусти, крај студеничких врела насељен и жив: и он је стајао без сумње пре у саобраћају са Пазаром преко планине испод Црнога Врха на Плешин и низ косу саставку Људске и Дежеве, него ли са којим другим местом у овоме крају на пр. са Ужицем или Пожегом. (Дродужиће се.)

^Мих, ј4ик, ЈЛлии