Otadžbina

А ЈЕ^ Ц И У М

Еимвали звоне! На лаки' крили', Лахори лете мили, Морем се гоне; Аполо, сјајан, ступа ближе, Акциум гордо с' диже, И с' мрамор-горе, У сиње гледа море. На лаки' крили', Лахори лете мили, Морсм се гоне; Кимвали, звоне, звоне: „Ето је! не, није!" Ти дркћеш, Октавије? Робови, легиони, ко сте? Херкулу иреслицу нос'те, На бој се спрема Антоније! На сјајном штиту нек се снажи, Нек проспе дражи Пламено, око њено: „Ено је! Ено!" Ори се трубнп глас, Кроз свијет вас. У злату трепти галијета, Огањ, ватра, На њој се вози царица свјета, Клеопатра! Бпсерне вале броји, На лицу сја јој поглед благ, Алем драг; Амор, удивљен, мирно стоји. 0 красан, рајски цвјете! НимФе, устав'те пјесмеклик! 0 Венус, о бози, глете

Диван лик! Море нлану. На бојном морском стану Бродови лете, Еол силан се креће бруји, Море струји, Ври! ври! „Ант! није, куда ћеш ти, „У страшне регионе? „Врати се! 0, не: „Пакленим огњем теби нек „Одох ја!" Љубимац Марса клону. „Богови, виђесте л' жену.... ону? „Она ме уби! Она „Оде гле! „За њом ми оде живот, слава, све, „Оста ми душа бона : „0, како је без ње пусто све! „Живота немам, „Моћи немам, „Да живот себи узмем ја. „Мач овај, глете, како се еја! „За мене ннје више, „На њему Клио пише: „Атина, Мглсир, Галија! „Акцијум.... проклета змија, „Однесе све! „0, жено! жено!" 0 жено! Робови, легионп, ко сте ? Преслицу и вретено Херкулу нос'те!

* уг.