Otadžbina

ЂУРАЂ БРАНКОВИ^ историјска студија

(Наставак) VI Ђурђева Подитика од 142 9 и 1438 и један дан на султанову двору Све три стране честитале су себи што је с јесени 1428 мир закључен. На иорти, истина не сви, али већина везира и паша веровала је да се тиме прекинуо савез међу Србијом и Угарском. Србија и Угарска у најјаснијем свом интересу морале су желети да задобију времена. Краљ Жигмундо желео је да реорганише војену снагу Угарске, да у средњој Европи уталожи таласе религиозне дрквене борбе, да се у Риму венча за цара немачког на да сложну хришћанску Европу поведе против муслуманских дошљака. У свих ондашњих политичара, који су имали и оле шире срце и даљи поглед главна је мисао била нов крсташки поход противу Турака. Десиот Тзурађ, који је имао свеза с носиоцима те мисли, морао је желети, да добије времена, да се Србија оснажи, те да буде спремна кад куцне час. Деспот није био човек који би се варао о правоме своме положају. И мање даровит и мање искусан државник могао је јасно видети, да су од-