Otadžbina

■БУРАЂ ВРАНЕОВИЋ

561

иредања кипте сноменима на ово иреме, у коме је народ огроман терет имао да сноси, кулучећи око оправке и око подизања градова. Ђурађ је врло радо путовао. На сву је придику још 1429 путовао по земљи обилазећи сам важнија утврђивања. На сваки начин знамо извесно да јс 1430 путовао у св. Гору поклонио се тамошњим намастирима обдаривши их богаго. У његовој је пратњи био и војвода Радич, који је такође том нриликом оставио спомена о тој својој походи св. Гори. Јерина га је како се чини чекала у Солуну, где је у неку руку Тзурђева тазбина била. Из Солуна су се вратили сувим у Србију, ударивши на Пећ, Приштину, Жичу и без сумње походивши и друга места историјскога спомена на тој линији. Ђурађ је волео да остави трагове свога ироласка кроз така места, и ми данас имамо његових хрисовуља, потписаних приликом тога његовог бављења у Пећи и Жичи, а временом ће их се на сву прилику наћи и више. Не одричући да су нове побуде таквом путу кроз све српске земље на св. Гору могле бити у чистоме религиозноме осећању Ђурђевом и Јеринином, ипак није могућно да овај пут није имао и политичких дела, нити да је остао без политичких резултата. Једна је таква последица изван сваке сумње. Брат Јеринин Тома ЈКантакузен, синовац Јована Кантакузена који се у оно доба сматрао за најбољег војсковођу у Византији, одмах је за тим, ако не баш и те исте 1430 године, дошао у Србију, те ступио у војничку службу деспотову, а одмах је за њим дошао велики број племића из Мореје те ступио у Ђурђеву војску. Спандуџин Каптакузин, који нам је белешку о томе оставио (Бе11а оп§те с1е1 ргепс1р1 1игсШ у колекцији Сапсокта од 1573 год. ст. 182), додаје, да се Турцима олакшало заузеће Мореје баш тиме, што су толики кавалсри отишли у Србију да служе деспоту Ђурђу. Вероватно је да је на иослетку из св. Горе у Србију, а за време бављења у Солуну деспот уговорио с каваљерима морејским, међу којима је било људи од сваке вере и народности, — да му дођу. На сваки наОТАЏБИНА II 36