Otadžbina

РАТАРИ

573

Тако сељак ређа вес'о €воје жеље лепе Па му оне муку сладе, Мучан живот крепе.... Али ево попо иде: — За то мало бира, Знадеш, сине хришћанине, Шта попу кипира: — Лане сам ти старој мајци х 1итао опело Укопасмо, сахранисмо Њеио мртво тело... Па сад треба... — Треба, попо, Сељак радо даје Он кад има, он ие броји Туђе залогаје. Попа оде, за њим биров Узастопде следи Зловољно се ратар чеше Па га само гледи. — Порези је дошло време, Треба да се плати... Многому је голем порез, Ал, се не ипати

Сад још ево и беамтер, Баш из главна града За њим јуре жандарице Читава иарада... — Зајам треба цару дати, Цару треба пара!.. — Ко ће цару да позајмн? Сељак одговара... Еуд ће ратар позајмити Бољем од себека?.... 8Ш1е Кег1!... Та на 1ебе Сва држава чека...

И тако му све разнеше До последњег новца. Види сељак нема ништа Од жељног сватовца... У руке је заронио Своју седу главу; Отеше му тековину Мучну и крваву. Гледа себе, гледа сина, Срце му се пара Нема хлеба, нема вина, Нема за ратара!...

11 Јуна.

АКШИТл.