Otadžbina

ТРРСКА ПР011АДА

575

Г. Ферли беше занесен огромним, готово неисцриним, природним богаством' Турске , осим тога поуздавши се у опробани патриотизам Али-паше и Фуад-наше , мислпо је да је Турској осигурана дивна будућност, и све његове поменуте књнге пуне су тога убеђења ; кад умреше поменута два државиика па кад настаде хаос у турској државној управи, тек онда му се очи отворише. Он увиде своју грдну заблуду, и осети дужност, да ту заблуду јавно ирпзна.— Хиљадама његових земљака беше, у след прпмамљивих описивања његових, поверило све своје имање турској влади ; сад је требало што скорије ономенути те жртве, док им нпје пропала и последња аспра. Г. Ферли није се ужаснуо од те мучне дужности евоје, он је написао броширу која црта Финансијко и политичко опадање Турске најживљим бојама , и он је тиме учинио својој отаџбини огромну услугу , услугу коју ће само онај моћп оценити који зна да Турска до сад Инглеској дугује ону суму новаца коју је Францеска платила Немачкој, т. ј. пст милијарди динара. Пре него што ће г. Ферлн публиковати своју брошуру, иослао је нрви истисак Мусурус-иаши, тур. посланику на двору Сен-Џемса. Канцелар носланства нозвао је одмах писца да истога дана дође на састанак с посланнком. Ево шта је о том састанку ппсао г. Ферлп уреднпку лондонскпх иемачкнх иовнна „Херман," г.Колбу, који је поменуту брошнру одмах на немачки нревео. 1 „ . . . Ја сам с Мусурус-пашом живео врло добро кроз читав низ година, и познајем га скроз. Он ме стаде ружити за публикацију мојега намФлета н рече ми, да ће мени самоме то највише шкодити код публике што сад нападам на Турску, а пре сам је Фалио. Међу тим ја му доказах да мој иамФлет никако не напада на Турску, да су моје мисли о самој земљп остале исте , али да ја морам сажаљевати што су неспособнн и неиоштени мпнистри довели до пропасти земљу која је од природе онако богата. — Не нападам ја на Турску него на њене владе. Како то доказнвање оста без успеха, рече ми посланик, да ћу са овом публикацпјом прекинути пријатељ•ство с портом. На то му ја рекох да сам се поносно пријатељством Али и Фуад-пагие, али да ми баш нп најмање није стало до благовољења садашпих турских министара." Разговор се свршно једном претњом турског посланика. „Суштину те нретње — вели г. Колб — морамо да прећутнмо из поштовања према редакцији једног од најважнијнх и најмоћнијих инглескнх листова." Како је мало уплапшла г. Ферлија претња посланикова види се из овога иисма које му је истога дапа писао.

1 Рег ВпапгЈеПе ип<1 роШЈесћв ^егГаП (Јег Тигке!. ВегНп 1875.