Otadžbina

ТУРОКА ПРОПАДА

581

Беше заповеђено, да се сва могућа напрезања учине само да се ностојеће железничке линије у Румелији и Анатолији што пре нопуне и разгранају да се саобраћају на рекама поклони највећа пажња, да се довољан број пароброда за најкраће време набави, како би се отворио саобраћај на свима рекама за које надлежни инжињери нађу да се по нима може пловити; даље да се начини свеза између железничкпх пруга и свију река којима се пловити може. Вера у та обећања створила је зајам од 1871 год. Ни једно обеЛање није иеиуњено. Ни данас у целоме царству нема ни једног друма који би то име заслуживао, 1 ни једне реке којом би се пловити мог^о. Десет хиљада људи, жена и деце умрло је ту скоро од глади у Малој Азији, и то не с тога што не би било хране, већ с тога што не беше путова за пренос те хране!... Пре 12 година написао сам ово: 5 Тешко је наћи пример са којим би се могла упоредити штета коју Турска има рад свога рђаво удешенога транспорта робе, јер тај систем просто огранпчава производне снаге земаљске. С тога жито и друга срества за храну, која би се под удесним околностима могла однети у пристаништа, на многим местима имају само локалну вредност. Има много примера да су једне провинције гладовале док се у суседним окрузима жито продавало по најобичниЈУ Цену. 0 истом срезу у комесада глад пустоши, писао сам 1866: Овде су друмови као и у осталој Турској у тако забатаљеном стању, да се зими по њима готово никако не може путовати. Самсунски срез познат је на далеко са своје плодности. У целом томе срезу нема ни једног друма. Што се тога тиче најпреча би потреба била иачипити друм од Самсуна у Сивас. Тај би пут одмах у Сивасу начинио главно стовариште и главну пијацу за цео онај крај. Огромне количине жита и других ироизвода могле би се добити у унутрашњости; али како нема никаквих трансиортних срестава, људи раде земљу само онолико колико свакоме за голи живот треба. Да само хоће начинити поменути друм од Самсуна у Сивас, или да хоће регулисати само реку Сакарију која тече кроз читаву земљу између Ангоре и Црнога Мора, која је од природе богата како се само замислити може, или да хоће само каналисати 50 миља реке Сарабата која утиче у Залив од Смирне, па би користи које би имали и народ и влада биле 1 Оеем пута у Дамаск који је иарадило Фрапцеско друштво о свом трошку. ! Види „Тће Кевоигсез оГ Тигкеу"