Otadžbina

568

ТУРСКА ПРОЛАДА

својој мирољубивости и о својој искреној одлуди да не ће више вемаља освајати." ,Због Русије морам поменути и Перзију. Вдаде у тој немирној земљи, која је шеитском јереси засдепљена, биле су свагда савезнице наших непријатеља. За време кримскога рата беше уз Русију, и само дипдомадији имамо да благодаримо, што није извршила своје пданове. Шахово краљевство зависи данас од кабинета у Петрограду. Док је год порта слободних одрешених руку, влада шахова, слаба незнадица без кредита и иницијативе, не ће никада смети да нас нападне. Ади чим се ми заратимо с Русијом, Перзија ће бити један од најогорченијих наших непријатеља. Срећом има доста претендената за шахов престо , а и земља је свуда опкољена суиитским народима, па ћемо је моћи држати у шкрипцу." „Да не заборавимо Грчку; то је по себи незнатна земља, ади у рукама наших непријатеља опасан инструменат. Европски песници који имнровизоваше ту сенку некакве краљевине , мислили су тиме оживети један народ који је умр^о пре 2.000 година. Њихов покушај да подмдаде постојбину Аристотедисову и Омирову само је створио једно ново огњиште за интриге, анархију идоповлуке. В. порта може међу Грцима да нађе по кога способног слугу, али дух јелинске расе остаће увек наш непријатељ. Успомене на славну прошлост, и ако их .раставља од ве толико векова корупције и незнања, храниће још за дуго у тој користољубивој раси уздање, да обнове источно царство које они у своје време беху деградовали до византинске државе. Највише ће нам помоћи противу тога лажљивог и подмуклог народа његова сопствена таштина п охолост, рад којесе одвојио од свију осталих источних народа који га сваки дан све више мрзе." „Наша политика треба да се упне да Грке што више изолира од осталих хришћана. Бугарску цркву треба што скорије ослободити од њиховог уплива, али не допустити да потпадне ни под руску ни под римску цркву." „Што се наших унутрашњих послова тиче, ваља непрекидно радити на Фузији свију наших разних народа. Ако се све то не стоии у једно,наше се царство аросто не може одржати." Толико из тестамента Фуад-пашиног , а сад да наставимо расправу г. Ферлија.

Фуад-паша је наравно као турски родољуб желео интегрипет турскога царства. То беше кобна заблуда, јер то би значило постићи оно што је немогућно.