Otadžbina

ТУРСКА ЛРОПАДА

587

Стапање свнју раса у једно, које је он тако жедео, не може се никада постићи. Религиозна осећања у тих народа снречују свако сдагање у мисдима и начедима, и антагонизам који између њих траје 400 година не може се никада искоренити. Турска је добида своје европске провииције завојевањем; ади као што је бида ведика у отимању и рушењу тако сеноказада неснособна и немоћна у подизању и стварању. Друштвени, верозаконски и подитички сепаратизам који су Турци донеди са кодевке своје сиде у Азији постоји и данас нод Азисом као што је постајао под Муратом I. а немогућност фузије међу разним народима у Турској учинидаје, те Турска није могда да се користи другим одношајима који би јој осигуради ведики, уважени и користан иодожај у свету. Мусломански елеменат опада у Европи сваки дан, а хришћански се све више отима за врховну власт. Србија, Румунија и Црна Гора (зарионаг. Ферди?) чекају само сигнал да збаце са себе сузеренство портино и да прогдасе своју сдободу. Фуад-паша се уздао у Ингдеску и Францеску и њихову помоћ. Францеска већ очајава да ће од Турске икада што бити, а осем тога има сад код куће преча носла него да чува „интегритет Турске." Фуад вели да би волео изгубити више провинција него да Ингдеска напусти Турску; ади рђаве владе у Турској за посдедње три године учиниде су, да се пријатељима турским у Ингдеској згадило већ, и јавно је мнење у томе правцу већ тако одсечно, да пи једна инглеска влада више не ће се усудити да за једну аспру увећа јавне терете да би одржала Ђ Турску у Цариграду". Турска владавина у Европи, свршилаје. — Једно вешто перо пише у Фразеровом „Магацину" од Јуна 1874: „Стицај је окодности такав — да за Русију не може бити удесније, и свет не ће дуго чекати за доказом, да је Русија то потпуно схватила. За Турску ће бити корисно а и за свет не ће бити штетно кад се то давно смерано завојевање изврши." III. Очевидно свет не би ништа изгубио, ако би Турци изгубиди Цариград; ади да би то и по саме Турке добро бидо то може да увиди само онај, који је о томе "питању зрело размишљао. Ма како да изгдеда та изрека да је противуречје, опет је потпуно истинита. Онај дан кад с Аја-СоФије нестане подумесеца, почиње турски препорођај. Док беху Фуад и Ади-паша у животу беше неког уздања да се одржи интегритет турски; данас већ то није више могућно.