Otadžbina

912

КУМИС

кој, изложио је у балнеолошким новинама врл.о заиимљиву студију о кумису. Доцније су у Немачкој писали о кумису Вит, Лерм и други. У Енглеској је др. Бајгел писао о кумису. — У Француској је први о њему. писао , и опите с њим чинио др. Шнеп. Он га је прозвао галазимом (од упка млеко и сгчхц квасац), и употребио је за његово прављење смесу магаричијег и крављег млека. Осим поменутих иисаца још је много њих писало о кумису. Прављте кумиса. Татарн кад праве кумис пазе на многе околности. Они бирају кобиле средњих година, и које су се скоро ождребиле. Од седам сахата из јутра, до шест сахата у вече кобиле су одвојене од ждребади, и за то их време музу три до четири пута ; и тек их у вече пуштају на пашу са ждребадма. На тај начин свака кобила може да даде дневно три до четири литра (од прилике трн оке) млека. Кобиље је млеко нешто мало модричасто, врло иодударно женином млеку; и оно, као и млеко жена има много шећера. У осталом, његове се врлине мењају према добу годике, према сувом или влажном времену, и према храни кобила. — Татари много полажу на храну кобила, и за то их најрадије пуштају на пашу у ливаде, у којима има много некакве траве, коју зову „кавил," и за коју мисле, да доприноси, да млеко буде укусније и да га више има. Еумпс се справља у мешинама од коњске коже, које Татари зову : „турзук," и које су више од метра дугачке; по негде га праве и у боцама од липова дрвета. Башкири свакад више воле мешине ( ;; саба в ), јер млеко у њима брже прелази у врење , а и лакше се преноси. Мешине неко време суше на диму, и из нутра намажу маслом. Врење (киснење) изазивају осушеним кумисом т. ј. остатком кумиса, који заостане у мешинама, и који се нарочито чува за ту цел. После три дана, на температури од 18°—20° Р. кумис је готов , но за то време , млеко се морало често мешати (мућкати). Башкири, кад хоће да зауставе даље врење, закопају мешине у земљу , или их сместе у подрум ; а могу и да дуго продуже врење, кад додају у мешине, од времена на време свежа млека. Реткост и скупоћа кобиљег млека принудила је европске лекаре, да праве кумис од другог млека. У Русији (изван степа) праве кумис од крављег млека. У Сулцбруну такође га праве по највише од крављег млека, а у Гесте;;минду од козијег млека. У Траутмансдорфу близу Беча праве га од кобиљег млека. У Пиренејима др. П1неп справља кумис од смесе магаричијег и