Otadžbina

НАРОДНИ 110КРЕТ 625 и изгуби многа својства која карактеришу младе и креике народе, и што је најгоре за овај нрегрдни лавиринат иараграФски створише се небројени зваиичници који својим незнањем и грдиом невештином рукујући грдном параграо>ском мрежом, која је била обухватила све нокрете народног живота , ову ствар још више нозлише и доведоше материјадни и морадни живот нашега народа на ивиду пронасги После свега овога у добу о коме говорим српски народ није имао ништа своје у својој рођеној земљи, коју је крвљу својом откупио од Турака. Судови и судије, закони и закоподавци, правда и правица, све то беше само по имену српско, а у ствари потпуио туђинско. Српски народ поста сироче у својој рођеној земљи, судница и школа, оиштина и држава, све је то било за њ потпуна туђинштина. Син је српске револуције морао тражити правицу у судници у којој се судило по некаквим законима и параграФИма, који су били са свим ван његове иравне свестп и обичајног права народиог , па и ово није све , него зл.о се неисказано повећал.0 тиме, што се у место брзог, краткога и усменог суђења заведе писмено и бескрајно процесирање, које је производ западњачких аристократских правних обичаја, у коме је по правиду увек слабији подлегао и савршено се упропашћавао. Даље он је морао да живи у држави тииа благородничког, што је са свим противно духу мдађаног и револуционарног народа у Србији. Ишао је у школу у којој је чисти народни језик искварен итд. На кратко између олигархијске и мусломанске владавине у Србији не беше велике стварне разлике по природни развој и прави напредак народа српског. Газлика је била више по имену него у суштини; Форма се измешала а стварп не мало исте остаде. Истина под владом олигархије постаде у Србији и учевни завод правнички , који је спремао људе да буду тумачи параграФа и судије народне по законима који су као што сам поменуо били са свим туђи и неприлични за развој и живот нашега народа. Али погрешку већ учињену нису могли никако више поправити учевни правници тим пре , што је тај правнички завод био права копија метаФизичко-правничких завода на западу, у коме су српски синови учили туђа права и законе, и после свега школовања, једва да су што више однели из њега у практичан живот, осим жеље за бољим напретком; што је број учевних ових правника растао врло слабо и што су они без икаквог реалног знања брзо нодлегали средини у којој су се нашли. Осим овога први учитељи не само овога највишег ОТДЏБИНА II 40