Otadžbina

Г^ЛАВА ШЕТ\ЕРА

I (Наставак.) ,Јес ја — баш је страшно код Нетрова вира," рећн ће на то онај што је погађао у кајиш. ,Ја се и сад чудим, како имаде куражи Петар, да у сред глувог доба онде зарони !..." „А зар је заронио" ? упита један. „Ја шта ти мислиш, мој брате! Диго се,веди, у рибу ноћу, па хајд виру. Деио, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидиије, али се тек види. Дође, баци ,,едном пређу, ухвати нешто рибе; баци опет — ухвати; кад бацп трећи пут закачи се пређа. Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи.... Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо , засуче ногавице, па зарони у вир " „Зар гдуво доба,па заронио у воду ?" упиташе сви чудећи се тодикој смедости. „Ја како, мој брате!... Зарони ти он депо. Кад доде, а пређа се натакда на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође на више.... ади хоћеш! Нешто ти њега стегдо за обе ноге па тегди на ниже, као одово .... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће депо да одвуче на дно !. Ои ти онда држ рукама за жиље, те једва изгамбуља на обаду. Кад има шта видети ! ..: 'На ногама му жуте букагије, као восак !..." „Аох!" повикаше сви а очима узверише од страха. „Погдеда .... баш букагије !... Шта ће сад ? Скинути не може. Хајде, веди, да се подако гамиже па што бог да!.. Узме пређу и оно мадо рибе, па хајд насипом. Иде тако подако, иде .... Док се обре пред њим црн поп ! Асди црн као угљен; а дице и све му зарасдо у саму браду. „Дај ми те букагије, да ти скинем!" „Баш депо заиска?" упиташе неки од њих.