Otadžbina

Ш АЧ

мукнуо гром топова, Занемеле убојнице, По гробови' трава ниче, Мач је лег'о у корице. Да-л је лег'о да уздахне Са неправде наших днева, Ил уморан да у миру О победи друкчој снева ?! Камо среће да су увек Ведри, благи, мирни данци, Па да нису ни сковани Ни мачеви — ка' ни ланци! Место топа, тигра љута, Место мача и ханџара, Да духови крче пута, Да се ие-ром вечност ствара!

Мене гони, — ја бих клео Мач убојни, мач крвави, А перу бих венце плео, Да се диже, да се слави.

Не може се мач проклети Док нам наше муке море. — Нит могосмо перо хтети Док не сину зрачак зоре.

ОТАЏБИНА

Г1 јСГРАД О ИЈКА с"Е10МС 2 П Е Р 0. Мач и перо, — два посланца. Од једнога, силног бога! — Мач и перо, — два братанца, Беже један од другога. Та не беже што се мрзе. Није мржња. — А да шта је? Они с' клоне што се штују; Један другом места даје. Хај, да не би љута мача Којим крета виша сила, Код толико угњетача Шта би прошлост српска била? Шта би била? ! — То, што-но ће И будућност, — санак дерни, Ако немаш, српски роде, Соколова, тића аерни.

'Умукнуо гром топова, Занемеле убојнице, По гробови' трава ниче, Мач је лег'о у корице. Да-л је лег'о да дочека Кад ће правда свима сјати, Или ће га нужда прека Опет скоро — бог ће знати! Али хвала бритком мачу! Светлости нам тол'ко стек'о 1